Уводи се регистар педофила

– За силовање и педофилију, који спадају у најтежа кривична дела, мора постојати и најоштрија санкција. У одређеним случајевима сигурно би биле примерене и смртна казна и кастрација, али данас када право усклађујемо са европским стандардима, таква казна не може бити уведена – каже за „Политику” Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде.

Поводом иницијативе за оштрије кажњавање педофила, после злочина у Врачевом Гају код Беле Цркве, Хомен подсећа да је казнена политика за силоватеље драстично пооштрена крајем 2009. године. За најтежи облик овог злочина, када је жртва дете, предвиђена је казна од 10 до 40 година затвора.

– Најважнија промена је забрана ублажавања казне испод законског минимума, тако да се у случају обљубе над дететом или у случају да је наступила смрт особе која је насилно обљубљена, не може се изрећи мања казна од десет година затвора. Због тежине дела, судови би требало да изричу казне које су ближе законском максимуму, а не минимуму. Као један од првих примера тих пресуда, изречена је казна силоватељу Саши Меги, који је пред Вишим судом у Београду осуђен на 20 година затвора – каже Хомен.

Упоредна анализа података из 2009. и 2011. године указује да је дошло до знатних помака у погледу изрицања казни. Пре измена закона, чак 43 одсто изречених казни било је испод или на граници законског минимума, а свега 53 одсто у оквиру законом запрећених казни, а у 2011. години казнена политика је пооштрена, па је 98 одсто казни у складу са законским оквиром. Највећи број казни за силоватеље изречен је пред судовима у Београду, Панчеву; Сремској Митровици и Шапцу.

– Радна група Министарства правде предложила је формирање регистра силоватеља и педофила, као и начин њихове контроле након издржане затворске казне. Да би те законске измене заживеле у пракси, потребна је сарадња Министарства унутрашњих послова и центара за социјални рад, који би пратили кретање и понашање осуђених после изласка на слободу. Тим стручњака различитих профила имао би задатак да утврди потенцијалну опасност и предузме мере на спречавању да таква особа поново изврши кривично дело – каже Слободан Хомен.

Казна за основни облик силовања је повећана па је сада законски минимум три, уместо две године затвора, а максимум 12 година. Када је реч о тежим облицима овог кривичног дела, ако је жртви нанета тешка повреда, ако је дело извршило више особа или ако силовање има за последицу трудноћу, предвиђена је казна од пет до 15 година затвора.

Државни секретар истиче да закон представља довољну основу за изрицање максималних санкција, али да је суд надлежан да у сваком појединачном случају одмери казну.