Не поричући чињеницу да је нови Закон о адвокатури, који је ступио на снагу 17. маја ове године, изазвао бурне реакције како стручне тако и „обичне” јавности Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије (АКС) признаје да ће његове новине, коначно, омогућити увођење реда у адвокатуру. Ипак, признаје он, најзначајније је да је адвокатура постала „власник именика”.

– Поједностављено то значи да Управни суд, уколико је нека адвокатска комора правоснажно одбила да у свој именик упише особу за коју сматра да није достојна поверења да се бави овим професијом, у спору више неће моћи да доноси одлуке о уписивању у именик, већ само да утврђује да ли је поступак у коме је донета таква одлука био исправан – објашњава Ђорђевић за „Политику”.

Много оспоравана новина у новом Закону о адвокатури, наглашава Ђорђевић, је и обавезно осигурање адвоката од професионалне одговорности. Иако су адвокати пре усвајања закона предложили да оваква врста осигурања буде уведена тек пошто Србија приступи ЕУ, власт је заузела другачији став.

– Парламент и Влада Републике Србије донели су одлуку да се примена ове одредбе одложи само до 2012. године. Оно што је, ипак, добро јесте да ће врсте ризика које треба да буду обухваћене овим осигурањем бити одређене Статутом Адвокатске коморе Србије и да ће од осигуравача бити тражена понуда за колективну полису осигурања на нивоу АКС – наводи председник АКС.

Новим Законом о адвокатури рестриктивно су регулисана и правила рада страних адвокатских канцеларија у Србији. Тако, оне више неће моћи да раде у нормативно потпуно нерегулисаном окружењу и без икакве материјалне и дисциплинске одговорности, као што је то до сада био случај. Такође је, први пут јасно детерминисана улога и одговорност Адвокатске коморе Србије и положај адвокатских комора у њеном саставу. Тако је АКС, као професионална асоцијација на националном нивоу, једино одговорна за правилно и законито вршење јавних овлашћења у области адвокатуре и за законит рад органа и функционера адвокатских комора у њеном саставу.

– Законодавац је предвидео увођење адвокатског испита. Законска одредба, ипак, предвиђа да судије и тужиоци који имају више од 12 година искуства у области правосуђа нису у обавези да полажу адвокатски испит приликом уписа у именик адвоката. Адвокатски испит, међутим, треба да полажу сви који долазе у адвокатуру из других професија, па макар то биле и судије и тужиоци с обзиром на то да он заправо представља познавање Кодекса професионалне етике адвоката, Закона о адвокатури и Статута Адвокатске коморе Србије, статута оне адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, у чији се именик неки кандидат уписује и међународних прописа из ове области – говори Ђорђевић о новинама у Закону о адвокатури.

Новим законом предвиђено је и оснивање адвокатске академије која је, наглашава Ђорђевић, неопходна за очувања интегритета професије, али и зато што једино она мора да буде та која ће адвокатима признавати специјализацију у одређеној грани права или организовати едукацију и издавати уверења о стручној оспособљености када се то захтева законом.