На основу енциклопедије судских говора „Велике адвокатске одбране”, аутора Оливера Ињца, иначе најпродаваније књиге „Службеног гласника”, почело је снимање играно-документарне телевизијске серије чије ће емитовање почети на јесен на једној од телевизија са националном фреквенцијом, као и на ТВ станицама Федерације БиХ, Хрватске и Црне Горе.

Књига почиње Полит–Десанчићевом одбраном Светозара Милетића, оптуженог за велеиздају 1878. године у Будимпешти, али у њој су и величанствене адвокатске одбране грађене на такозваним „малим случајевима”, трагичним судбинама обичних људи које потврђују да живот заиста пише романе. Сваки од 40 случајева Ињац је ставио у шири друштвени контекст.

Спектакуларнa суђења

Први кадрови серијала снимљени су у Босни. Реч је о епизоди „Сарајевски атентат”. У судници су Гаврило Принцип, Недјељко Чабриновић, Вељко Чубриловић, Михајло Јовановић, Данило Илић и остали оптужени за убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његове супруге. Књига преноси брилијантну завршну реч адвоката Рудолфа Цистлера, али описује и последње тренутке тројице осуђених на смрт и судбине других учесника у овом процесу, као и председника судског већа Луиђија Куриналдија који се после доношења пресуде закалуђерио.

Ћерка на смрт осуђеног Вељка Чубриловића, која је тада била стара свега осам месеци, а данас живи у Београду и има 93 године, говориће у документарном делу епизоде. Пре него што је обешен, у фебруару 1915. године, отац јој је написао опроштајно писмо насловљено са „Мојој кћерки Нади, када наврши 15 година живота”. Оно је у књизи пренето у целини, а у телевизијској серији писаће га глумац који тумачи лик Чубриловића.

Уз помоћ архивских снимака и глумаца, биће екранизован и „Видовдански процес”, суђење оптуженима за покушај атентата на регента Александра Карађорђевића када је 29. јуна 1921. године положио заклетву на први Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Свечана поворка, са регентом у краљевским парадним колима, кретала се од Скупштине ка Теразијама када је Спасоје Стејић са трећег спрата зграде Министарства грађевина, где се умешао међу молерске раднике, упалио штапиће динамита и бацио их, али је бомба ударила у врх телеграфског дирека и ту експлодирала. Чули су се јауци десетак повређених док су краљевска кола одмицала ка Теразијама, а полиција и жандармерија опкољавале зграду министарства.

Када је завршен свечани војни дефиле, престолонаследник је, окружен свитом, одјахао у двор. Силазећи са коња, добацио је свом ађутанту Петру Живковићу: „Сви сте ви атентатори!”, што је била алузија на Живковићево учешће у атентату на краља Александра Обреновића и Драгу Машин 1903. године. Регент је сутрадан отпутовао у Париз, где је остао четири месеца.

У јануару наредне године, у великој дворани Првостепеног суда за Београдски округ, почело је суђење петнаесторици оптужених за атентат. У књизи су забележене завршне речи свих адвоката, међу којима су Драгиша Васић и Триша Кaцлеровић.

Књига „Велике адвокатске одбране” је најобимнија збирка судских говора на српском језику. Њен аутор Оливер Ињац, победник такмичења у беседништву на београдском Правном факултету 1994. године, уложио је године истраживања и много енергије и домишљатости да сакупи адвокатске говоре и фотографије са суђења. До аутентичног текста одбране Драже Михаиловића дошао је тако што је сазнао да је један стари Београђанин слушао преко радија суђење и директно снимао Михаиловићеве речи уз помоћ грамофонског нарезивача звука, чуда технике из тридесетих година прошлог века, којим је забележена и ова његова изјава пред судом: „Жалосна је случајност да се тучем са партизанима. Нападао сам их зато што су они нападали мене. Нисам мислио да тим путем помажем окупатора”.

Суђење Дражи Михаиловићу почело је 10. јуна 1946. године у дворани Пешадијског училишта на Топчидеру, пред Војним већем Врховног суда ФНРЈ. Књига објављују многе детаље који су пратили овај судски процес и његов одјек у домаћој и страној штампи, а поред аутентичних снимака атмосферу суђења дочараће глумци који ће тумачити ликове Михаиловића и његових бранилаца Драгића Јоксимовића и Николе Ђоновића, чији последњи говор и завршне речи објављује Ињац.

... и „мали случајеви”

Ту су завршне речи Филоте Филе и Вељка Губерине које ће бити преточене у епизоде „Ко је убио дечака Витомира” и „Један дан до живота”. Судбина је пред суд 1963. године одвела и чувеног глумца Павла Вуисића, који је најпре био осуђен на четири године затвора због саобраћајне несреће у којој је погинуо његов сапутник. Међутим, после одбране адвоката Велимира Цветића, Врховни суд утврђује да је шофершајбну Вуисићевог „фиће” разбио камен одбачен са друма задњим точковима камиона који је ишао испред, због чега је глумац изгубио контролу над воланом, па је донета ослобађајућа пресуда.

Суђења Миловану Ђиласу, професору Михајлу Ђурићу, песнику Гојку Ђогу због збирке песама „Вунена времена” и Зорану Ђинђићу због прозивања тадашњег премијера Мирка Марјановића за „житну аферу”, само су неки од процеса који ће из књиге бити пренети на филмску траку. Једна од епизода биће посвећена и судској одбрани чувене карикатуре Предрага Кораксића „Труле кобиле”.