Крушевац – Нови закон о адвокатури и горући проблеми адвокатске професије били су окосница разговора 23. сусрета адвоката Србије, који су јуче одржани у Крушевцу. Око 350 изабраних представника адвокатских комора сагласило се да је Закон о адвокатури, који је ступио на снагу 17. маја, а донет после тринаестогодишње борбе, веома значајан за остваривање правде у Србији, али да садржи одредбе које повређују уставни принцип једнакости.

Председница Адвокатске коморе Чачак Јасмина Милутиновић се због тога заложила да управо тај закон, иако има других јако важних тема, буде у жижи овогодишњих Видовданских сусрета, јер је донет после вишегодишње борбе. Са њом се сагласио Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије, истичући да је Закон о адвокатури јако важан за остваривање правде у Србији, али и да садржи одредбе због којих је потребан став Уставног суда. Председник Ђорђевић је посебно апострофирао одредбе којима се судијама и тужиоцима са 12 година стажа на судијској, односно функцији тужиоца, омогућава бављење адвокатским пословима без полагања адвокатског испита.

– Иза нас је тежак период борбе адвоката да се изборе за очување угледа професије, за јединство и самопоштовање, самобитност професије, очување независности. Желимо да пошаљемо поруку да је адвокатура, када је јединствена, када је независна, када је потпуно своја, тада јака и најјача. Од прошлогодишњих Видовданских сусрета показујемо јединство адвоката. Суочавамо се са масом нових системских закона, који ће битно утицати на живот и будућност грађана ове земље. То су, на пример, Закон о парничном поступку, Закон о кривичном поступку, па круцијални закон – Закон о адвокатури, али ту има и закона са којима постоји интеракција, као што је Закон о јавном бележништву. Уочили смо бројне проблеме, на које ћемо у будућем раду обраћати пажњу и то имајући у виду потребу да приступ правди за све грађане мора да буде такав да они реално могу да остваре своја права, а не да препрека за то буде некаква удаљеност седишта јединице надлежног суд, или непостојање бесплатне правне помоћи – изјавио је за „Политику“ председник Ђорђевић.

У расправи током сусрета Ђорђевић је образложио своје противљење да судије и тужиоци имају привилегију да не полажу адвокатски испит.

– Адвокатска комора ће морати да затражи проверу уставности одредаба које дозвољавају да тужиоци и судије са 12 година стажа не полажу адвокатски испит. По чему се разликује професор правног факултета у Београду, или у Крагујевцу и Нишу, од једног судије који је провео 12 година на судијској функцији? Очигледно је овима другима угрожено право једнакости. То је и велико искушење, које ће учврстити наше јединство, баш као што смо га имали приликом тешке борбе против тога да нам финансијски порезници и инспектори улазе у канцеларије да би контролисали фискалне рачуне. Верујем да ћемо се изборити за апсолутно очување јединства и достојанства адвокатске професије – изјавио је председник Ђорђевић, а затим објаснио да адвокатски испит није провера факултетски стеченог знања, већ провера познавања адвокатске етике, Статута, Закона о адвокатури и међународних уговора о овој материји

Такве ставове подржао је и наш познати адвокат Вељко Губерина:

– Није било лако пре 23 године, када смо установљавали Адвокатску комору, а ја сам тада био један од иницијатора. И данас је потребно чојство и јунаштво у овој професији. Адвокатура је достојна оних путева којима смо ми, и наше генерације, ишли још пре 60 година – поручио је адвокат Губерина.

Раде Станковић