Од нашег сталног дописника

Брисел, 21. маја – Европска комисија није сакрила од јавности да је незадовољна појединостима у процесу реформе правосуђа у Србији. Европски комесар за проширење Штефан Филе истакао је да је од велике важности да је реформа започета, а још важније да она буде окончана на квалитетан начин. Такође, он је приликом недавне посете Београду пренео домаћинима примедбе Брисела које се односе на процедуру именовања судија. Филе не пропушта прилику да подвуче значај квалитетних правосудних реформи и ефикасне борбе против криминала и корупције за све земље западног Балкана.

Када је реч о примедбама ЕУ на рачун српске правосудне реформе, оне се пре свега односе на процедуру у процесу избора судија, која обухвата и жалбени поступак неизабраних судија. У ЕК нису желели да износе детаљан садржај писма које је упућено властима у Србији, али су више пута потврдили да поступак није био довољно јаван и да одговори и образложења неизабраним судијама нису по европским стандардима. Према изјавама веома поузданих службеника ЕК у Бриселу који су упознати са садржајем преписке Брисела и Београда веома је важно да жалбени поступак буде обављен отворено и ефикасно.

ЕК је потврдила да ће њена делегација крајем маја отпутовати у Београд, где ће „асистирати” српским властима у наставку правосудних реформи. „Европска комисија пажљиво прати реформе правосуђа у Србија и идентификовала је одређене недостатке у поступку поновног именовања судија и тужилаца”, гласио је одговор Штефана Филеа на питање „Политике” о активном учешћу Брисела у реформи српског правосуђа. „Ми смо у блиском контакту са српским властима по том питању. У овом оквиру, на састанку са српским властима предвиђено је да у скоријој будућности размотримо могућности за откривање недостатака. Ово ће бити чисто технички састанак”, наведено је у одговору.

Један од комесарових сарадника у Бриселу рекао нам је почетком овог месеца да би „процедура избора судија требало да буде отворенија”. „Пре свега процедура која се примењује према судијама који нису изабрани, односно нису адекватно обавештени о разлозима због којих нису изабрани. Њихов жалбени поступак би требало да буде јаван и по стандардима ЕУ”, казао је наш извор у седишту ЕК у Бриселу који је напоменуо да је ЕУ начелно задовољна реформом правосуђа у Србији.

Када је председник ЕК Жозе Мануел Барозо одговорио писмом удружењима српских судија и тужилаца који су му се пожалили на реформу, он је истакао заинтересованост Брисела за правосудне реформе у Србији и објаснио да је потребно извршити њихове корекције. Барозо је нагласио да ЕК потпуно подржава Београд и његов реформски процес, који ће он и даље пажљиво пратити заједно са Филеом и Вивијен Рединг, европским комесаром за правосуђе.

Брисел није превише узнемирен због грешака које су досад учињене, јер оне нису непоправљиве. „Најважније је какав ће бити крајњи исход када реформе буду завршене”, објаснио је наш извор и додао да „Београд има неколико опција да доврши реформе, без њиховог понављања”. Тај крајњи жељени исход реформи према европским стандардима јесте независно правосуђе као темељ демократије.

Владимир Јокановић