Од укупног броја осуђеника примљених у српске затворе током 2008. године њих 61,88 одсто су повратници. Од тог броја скоро 90 одсто доминирају починиоци разбојништава, крађа, преваранти и они који одговарају за злоупотребу дрога. У преосталих 10 одсто највише је оних који су починили кривично дело силовања, блудне радње и насиље према другима.

Дамир Јока, начелник Одељења за третман и алтернативне санкције Управе за извршење заводских санкција Министарства правде, каже за „Политику” да је поврат изузетно редак код тешких кривичних дела као што су убиства. 

– Поврат се углавном појављује код кривичних дела за која је запрећена нижа казна. Поврат је најкарактеристичнији за имовинске деликте, односно разбојништва, крађе, преваре, крађу возила и злоупотребу дрога. Ретко се догађа да неко ко због убиства у затвору проведе 15, 20 и више година то дело понови. У међувремену он се одвојио од социјалне средине, па је већ заборавио на неку свађу или узрок због којег је починио кривично дело – објашњава Јока.  

Ипак, како напомиње наш саговорник, дешава се и то да неко ко је издржавао затворску казну због убиства то дело опет и почини. О томе, нажалост, сведочи случај који се догодио почетком јуна, када је Божидар Николић из села Камендо код Гроцке, који је већ био у затвору због два убиства, у кафани „Илић” убио Миодрага Савића. Николић је испалио три хица из пиштоља у Савића, наочиглед шесторо гостију кафане.  

– Кривична дела која су карактеристична по поврату су и она која су мотивисана сексуалним нападом на другу особу, јер се сматра да у самом починиоцу постоји психолошки проблем. Извршиоци силовања или блудних радњи су на неки начин болесни људи, јер имају опсесивну тежњу да то чине. Тако да уколико они по изласку из затвора нису добро праћени од надлежних служби и полиције, велика је вероватноћа да ће то дело поновити – оцењује Јока.

Један од напасника повратника ухапшен је у јуну ове године. Наиме, Витомир Вучинић је у мају ове године, лажно се представљајући као полицајац, одвео седамнаестогодишњу девојку, која је стајала на трамвајској станици у Пожешкој улици, у оближњи парк и наводно због претреса је додиривао по телу и полном органу. Вучинић је због серије силовања малолетница осуђен 1989. године на казну затвора од 15 година, од чега је на издржавању био дванаест.

Повратници су, према речима нашег саговорника, углавном особе из маргиналних друштвених категорија.

– То су најчешће особе које имају врло низак степен образовања. Затим, код свих је евидентиран поремећај понашања од раног узраста, углавном су породично прилично запуштени и по правилу имају болест зависности било од алкохола или од дроге. Све ово практично значи да друштво у целини увек има непокривене зоне које генеришу криминалитет – сматра Јока.

Криминологија као наука се, како оцењује наш саговорник, не само код нас већ и у свету цео век бави тиме како да спречи поврат и „није пронашла ефикасан одговор”.

– Нажалост, као и свугде у свету, поврат је у великој мери дефинисан капацитетима осуђеника за могућност промене. Уколико осуђени нема услове и могућности да се на задовољавајући начин социјално уклопи, он се последично опредељује за вршење кривичних дела. Други и веома битан фактор који утиче на затвореника који је први пут у затвору јесте његов близак контакт са особама које већ имају криминогену структуру, где долази до такозване криминалне инфекције – оцењује Јока.

Један од узрока поврата је, сматра наш саговорник, и тај што је већина затвореника зависна од наркотика или алкохола те им је потребан и медицински третман. 

Осим тога, како он тврди, негативан фактор је и економска криза, која ће за неколико година довести до пораста криминалитета, „јер ће све више људи остајати без средстава за живот”, а то је за лабилне категорије окидач за вршење кривичних дела.

Поврату у прилог иде, мишљења су многи, и блага казнена политика.

Она мора бити избалансирана тако да помогне онима који први пут учине лакше кривично дело, али и да, са друге стране, ефикасно уклони из друштва оне који чине тешка кривична дела. Сама репресија, оцењује наш саговорник, нигде се није показала као ефикасан начин за сузбијање криминалитета.

– Истраживања у Италији су показала да од особа које су биле у затвору 70 одсто поново учини кривично дело. Са друге стране, код оних над којима су примењене ванинституционалне санкције поврат је 10 одсто. То практично значи да је правилно одмеравање врсте казне према починиоцу исто тако један од превентивних начина да се спречи рецидив, са којим генерално све земље на свету имају проблем. Мора постојати одржива политика друштва да бивше осуђенике уклопи у социјалну заједницу и да на тај начин спречи поврат. Колико год повећали казне, људи кад-тад изађу из затвора – закључује наш саговорник.

-----------------------------------------------------------

Припрема затвореника за отпуст

У српским затворима, према речима Дамира Јоке, постоји припрема затвореника за отпуст, али је она „врло ограничена”.

– У затвору може да функционише добар програм ресоцијализације и да осуђеник схвати да је то што је урадио погрешно и да стекне одређене вештине и знања пролазећи разне курсеве које имамо. Проблем је у томе што надлежност затворског система престаје оног тренутка када та особа изађе на слободу, где наилази на препреке и жигосање. Управо због тога би овај проблем требало системски и институционално решавати. На Западу, рецимо, послодавци добијају пореске олакшице ако запосле бившег затвореника а постоји и служба која прати осуђеног и помаже му – наглашава Јока.