Хроника

Из полицијске архиве

Злочин код Хајдучке чесме

Осумњичену петорицу младића полицајци су сместили одвојено по канцеларијама. Идеја је била да нико од њих не зна да су ови други ухапшени, тако да је један убрзо проговорио

Увиђајна екипа београдске полиције пронашла је, 20. јануара 1971. годинекод Хајдучке чесме у Кошутњаку, у Београду, тело непознате девојке. Делимично прекривена снегом, девојка је око врата имала мараму, а од одеће хаљину и зимску јакну. Доњи веш је био навучен на једној нози до колена. Полиција је констатовала да је девојка мртва два дана и да је удављена марамом.

Полицајац у пензији Слободан Ф. Вујановић, својевремено инспектор београдског Трећег одељења за сузбијање крвних и сексуалних деликата МУП-а Србије, открива за „Политику” како су инспектори, радећи неколико дана скоро даноноћно, идентификовали починиоца убиства.

– Идентитет девојке нисмо знали, јер код себе није имала ништа од докумената. Једини траг био нам је папирић који смо пронашли у њеном џепу од јакне, који је издала фотографска радња у Улици булевар револуције, код Ђерам пијаце. Један од инспектора, отишао је у радњу и подигао фотографије. Власник је рекао да девојку са фотографија, која се сликала за личну карту, не познаје. У оближњем ресторану, међутим, од госта је сазнао да се девојка зове Ђука А. и да живи у Железнику. Дао је и њену адресу. Имала је 16 година – открива почетак расплета, Вујановић.

Формиране су екипе од по два инспектора. Свака од екипа је имала свој део територије који је покривала.

– Радили смо пет дана, без престанка. Одлазили смо кућама на по четири сата, колико нам је било довољно да мало одспавамо, истуширамо се и променимо гардеробу. Петог дана, у десет часова увече, све екипе су се окупиле код начелника београдске полиције. Реферисали смо шта смо урадили у истрази. Закључено је да је убијена девојка била слободнијег понашања. Волела је да по неколико дана оде од куће, не говорећи родитељима када се враћа. Навикнути на њено понашање, нису је много ни испитивали. Сазнали смо да је два дана пре него што је нађено њено тело, кренула са групом малолетних младића у Београд – наводи Вујановић.

Инспектори су младиће, старости између 16 и 17 година, убрзо идентификовали и сазнали њихове адресе у Железнику. У томе су им помогле колеге из полицијске станице у Железнику. Један од полицајаца им је испричао да је Ђуку А. и младиће видео у аутобусу, који је возио из Железника ка центру Београда.

Чувши то, специјалиста судске медицине који је радио на случају, прокоментарисао је: „Кренули су за Београд оног дана када је по мојим проценама убијена”.

Начелник београдске полиције инспекторима је рекао: „Ноћас, после поноћи будите у Железнику. Истовремено похапсите младиће који су били са Ђуком. Међу њима је убица.”

Те ноћи ухапшена су петорица младића. Полицајци су их сместили одвојено по канцеларијама. Идеја је била да нико од њих не зна да су ови други ухапшени. Један од младића је брзо проговорио. Испричао је да су се њих петорица договорили да позову Ђуку да са њима иде у ресторан „Кошута”.

– Знали су да неће да их одбије, јер је волела ресторане. Било им је важно да је доведу до Кошутњака, јер су планирали да је наговоре да са свом петорицом има интимне односе и да ће је после тога водити у провод. Када су дошли до Хајдучке чесме, малолетни М. К. јој је пришао и покушао да је пољуби. Она га је одгурнула од себе. Момак се разбеснео, ухватио је за мараму око врата и почео да је дави. Девојка је клонула на земљу, а он је скинуо веш и обљубио је. Видевши да девојка непомично лежи, младићи су се разбежали и договорили да ником не причају о догађају – прича Вујановић.

Још тројица приведених младића, рекла су инспекторима идентичну причу. У међувремену је била завршена обдукција убијене девојке, која је показала да је задављења марамом око врата, а затим силована. У току је било утврђивање крвне групе младића који је силовао.

– Осумњичени М. К. је у почетку избегавао разговор у вези са Ђуком А, тврдећи да не зна шта се са њом догодило. Није знао да су четворица његових другара све испричала. Свима је, затим, извађена крв на Институту за судску медицину, после чега је неспорно утврђено да је М. К. силовао убијену девојку. Ухапшеном М. К. смо затим предочили све доказе које имамо. Тек тада је признао да ју је убио и силовао – наводи наш саговорник.

Петорица младића су осуђена на издржавање вишегодишњих казни у затвору за малолетнике.

Данијела Вукосављевић
објављено: 03.04.2011

Последњи коментари

Jovica Jovanovic | 03/04/2011 12:00

Na fotografiji uz tekst nije hajducka cesma! Ovo je cesma na mestu pogibije Kneza Mihajla.

Мата Лабор | 03/04/2011 16:32

Врло интересантна прича, слична оној о убиству снаје и унучета коју је "Политика" објавила пре месец дана. Мене увек одушевљава то како је некад (надам се и дан-данас) милиција успевала да са врло мало почетних параметара реши неки компликовани случај! Оно што ме занима је откуд је гост у кафани поред фото-радње знао како се девојка звала?

Иначе, на месту погибије Кнеза Михајла нема никакве чесме, задњи пут сам туда шетао пре две године, ту је зараван поплочана каменим плочама и ограђена, и на једном стубу је написан текст о Кнежевој погибији.

Maja Mitrovic | 19/08/2011 08:43

Ne bih ja njima dala da izdražavaju višegodišnju kaznu, već doživotnu. To je problem u našoj zemlji što se za takva monstruozna ubistva određuju neke mizerne kazne i uglavnom se dešava da povratnici takvih dela učine isto ili slično delo kada izađu iz zatvora. Na veliku žalost naše pravosuđe ne radi ništa po tom pitanju, a u pitanju su ljudski životi.