Звездан Терзић: Хоћу да сведочим у Србији

Готово годину и по дана колико се налази у бекству и под потерницом, Звездан Терзић, некадашњи председник Фудбалског савеза Србије, живи од новца који зарађује радећи за енглеску компанију која је, како каже у ексклузивном разговору за „Политику”, лидер на европском тржишту телевизијских права и спортског маркетинга. Са људима из ове фирме је, како каже, све време у контакту – и пословном и пријатељском, а с обзиром на то да је знао да ће против њега бити поднета кривична пријава због сумњивих фудбалских трансфера, своје партнере је „обавестио о ујдурми која се спрема”.

На питање где се налази, Терзић није дао прецизан одговор, наводећи да је то „земља у којој су од првог момента знали да се ради о прљавој хајци претходне власти којој мора да дође крај”, а на питање шта је тачно у наводима Окружног јавног тужилаштва које је поднело захтев за покретање истраге против њега одговара:

– Ништа није тачно. Тужилаштво у вези са сва три трансфера тврди да сам присвојио новац, иако изјаве сведока и играча говоре супротно. За сваки цент поменутих трансфера поседујемо уредну документацију из које се види где је новац завршио. Никада нисам присвојио ниједан динар од ОФК Београда и то ћу доказати. Поносан сам на све што сам урадио за 22 године рада у ОФК Београду, и као играч и као директор. Потврда тога је одлука Скупштине ОФК Београда од 23. децембра 2008. године да клуб није оштећен мојим радом него, напротив, обогаћен и подигнут на много виши ниво.

Окружно јавно тужилаштво терети Терзића за малверзације приликом трансфера три фудбалера ОФК Београд – Вање Грубача у немачки Хамбург, Срђана Станића у Спартак из Москве и Бранислава Ивановића у московску Локомотиву. Одговарајући на овакве тврдње правосудних органа, бивши председник ФСС каже да „фудбал има својих специфичности и да се не може третирати као било који други бизнис”.

– Некада играча купите или продате да бисте направили спортски резултат, а некад да би клуб зарадио. Некад доведемо играча за џабе и продамо га за милион евра, а некад га платимо 200.000 евра, а пустимо га без динара. Трансфер Грубача сам одрадио само технички, у складу с договором који је он имао са Извршним одбором клуба од претходне сезоне. Годину дана раније је дошао као слободан играч без обештећења. Договорено је да игра без новчане надокнаде и да после завршетка сезоне може да напусти клуб без обавеза према ОФК Београду. Грубач је био најбољи играч те сезоне, постигао је 33 гола, ОФК Београд је ушао у прву лигу, а уз Грубача је те сезоне стасала читава плејада играча на чијим трансферима је клуб зарадио много новца (Пјановић, Пековић, Анђелковић, Ђуришић...). О свему томе постоји документација и изјаве тадашњег руководства клуба – објашњава Терзић.

Према његовим речима, трансфер Срђана Станића у Спартак из Москве је уговорен као део једног другог аранжмана који је договорен са људима из руског клуба. Од укупног обештећења део је, наводи Терзић, уплаћен на рачун ОФК Београда, а део на рачун фирме којој је ОФК Београд дуговао тај износ на име претходних позајмица о чему постоји уредна документација.

– У трансферу Банета Ивановића нисам учествовао. Годину раније напустио сам ОФК Београд, јер сам изабран за председника Фудбалског савеза Србије. Тужилаштво ме у том случају терети да сам подстрекивао тадашњег директора ОФК Београда Владимира Булатовића, иако сам Булатовић ту тврдњу негира. Булатовић је само технички одрадио трансфер, а одлуку је донео Управни одбор – каже Терзић.

На питање кога означава као кривца за покретање поступка против њега, бивши председник ФСС каже:

– Косово је ишло ка проглашењу независности, а они којима је Косово било најважнији део изборног програма, били су немоћни да то спрече. Била је потребна афера да се бирачко тело нечим забави. Навијачи Црвене звезде и ОФК Београда су широм Србије певали подругљиве песме тадашњем министру полиције и цртали карикатуре са подсећањем на његов лик и дело. У кабинету тадашњег премијера донета је „грандиозна одлука” – удар на „фудбалску мафију” – наводи Терзић.

После јемства од 200.000 евра (41.000 у готовини и породична и кућа комшија у Бачкој Тополи) које је понудио Окружном суду у Београду да би се појавио пред истражним судијом, Терзић каже да верује у садашње правосудне органе Србије и да нема кривичноправног разлога да понуђено јемство не буде прихваћено. Каже да јемство не нуди да би био ослобођен, него да би се „појавио пред судом, доказао невиност и спрао љагу са свог имена”. Као Србин рођен у Србији, где су, како каже, рођени и његов отац и деда, мисли да има право да од државе то тражи.

Терзић одбацује и наводе медија према којима је крајем фебруара ове године ухапшен у Будви, а убрзо и пуштен:

– Нисам био у Будви, тако да нисам могао да будем ухапшен. Никада нисам ни хапшен, а ни привођен ни у једној држави за 43 године живота.

На питање да ли је било неправилности у раду Савеза док се налазио на његовом челу или у периоду пре или после њега, Терзић каже:

– Три и по године сам био председник Савера, а како сам радио потврдила је Скупштина ФСС која ми је у току највеће хајке дала једногласну подршку.

Садашњи председник ФСС је мој бивши потпредседник, генерални секретар је остао из мог периода, комплетна администрација је иста, Извршни одбор је скоро исти, сви органи ФСС остали су исти.

Терзић каже да расписивање потернице не значи да је крив и да је задржао све контакте са људима у Србији и широм Европе.

Бивши председник ФСС каже да му за све време боравка у егзилу најтеже пада што његово троје деце одраста без оца због „самовоље разних ликова, који су умислили да је држава Србија њихово приватно власништво”.

– Наравно да сам у контакту са члановима породице. С обзиром на то да сам четири месеца пре почетка истраге добио информације шта ће се дешавати, припремио сам породицу на догађаје који ће уследити. Психички су били спремни, верују у мене и знају да ово мора да се заврши – каже на крају разговора Терзић.