Кад општина изда обвезницу

У домаћој јавности, не тако давно, одјекнула је вест о јавној понуди и успешној емисији обвезница града Шапца, који ће средства прикупљена од инвеститора искористити за улагање у капиталне инфраструктурне пројекте локалног карактера, тачније у изградњу и реконструкцију градског базена. Актуелан је и поступак продаје обвезница Старе Пазове за, такође, улагања у различите пројекте. Зашто наведене новине имају револуционарни карактер за домаће финансијско тржиште и свеукупну привреду?

Шта представљају муниципалне обвезнице? То су дужничке хартије од вредности које издају локални органи власти (градови, општине и друге локалне заједнице) са роком доспећа преко једне године (краћим роковима доспећа више одговара назив – ноте или записи), на основу којих се прикупљају средства за улагање у одређене пројекте или за покривање буџетског дефицита локалне самоуправе. Издавалац се обавезује да ће инвеститору поред главнице исплатити и одговарајућу камату у одређеним временским интервалима. Као један од начина за стимулисање улагања у ове финансијске инструменте, инвеститори у муниципалне обвезнице су најчешће ослобођени плаћања пореза на капиталну добит, што повећава њихов ефективни принос.

Домаће финансијско тржиште је тек почетком ове године први пут дочекало једну овакву хартију којом се може трговати на берзи и коју су поред домаћих и страних правних лица, куповали и грађани. То није пионирски подухват у смислу издавања (пре тога су емитовали и други градови: Нови Сад – два пута, и Панчево), али јесте са становишта да ће овакве хартије бити укључене на секундарно тржиште, односно њима ће се трговати на Београдској берзи. Градови који издају обвезнице за своју кредитну способност гарантују својим бонитетом или, евентуално, додатним осигурањем код одговарајуће осигуравајуће куће.

Присутни скептицизам код грађана делимично је оправдан болним искуством деведесетих година, када су им у свеопштој економској ерозији нуђене незамисливо високе каматне стопе и где је, последично, велика већина остајала и без уложене главнице. Тај губитак је делимично компензован издавањем обвезница старе девизне штедње али познато је да „кога змија уједе, тај се и гуштера плаши“. Такав страх и неизвесност су нарочито карактеристични за свет финансија, где се поверење лако губи, а врло споро и тешко стиче.

Грађани су били и више него заинтересовани за куповину обвезница града Шапца, где су, у настојању да зараде прихватљиву камату, показали и својеврсни економски локалпатриотизам, улажући у јавно добро свог града. Камате на муниципалне обвезнице су за издаваоце довољно ниске да уштеде  значајна средства, али и довољно високе за инвеститоре.

С обзиром на то да последња серија обвезница старе девизне штедње доспева на наплату 2016. године, изузетно је важно да се на финансијском тржишту појави што већи број квалитетних хартија од вредности којима ће се трговати на берзи.

Побољшано стање јавних финансија у Београду намеће питање могућности да и главни град, по узору на остале европске метрополе, емитује муниципалне обвезнице. За мене, као особу која се родила, живи и ради у Београду, то није само финансијски посао, то је питање које би показало заинтересованост свих суграђана за улагање у велике пројекте који вапе за десетинама градских кранова на београдском небу. На тај начин могуће је профитирати од „економске солидарности“, а истовремено значајно утицати на бржи и видљивији економски развој.           

Аутор је доцент на Факултету за пословне студије