Употреба омладине

У условима када се један систем урушава, а потоњи не нуди нова, боља решења, највише губе грађани, поготово млада генерација. Младима је одузето право на самоорганизовање, које су раније остваривали у школама, на факултетима, у предузећима и месним заједницама. Укинута је омладинска организација која је била стожер око кога су се окупљале интересне организације: Покрет горана, Феријални савез, Савез извиђача, Народна техника и др.

Младима је одузето и право на коришћење многих објеката. Простор за активност омладинске организације, одмаралишта Феријалног савеза, студентска одмаралишта, омладински домови, чак и објекти који су изграђени радом младих, узурпирани су. Нешто је приватизовано, а остатком газдује држава преко надлежне дирекције.

Апсурдно звучи да су млади, уместо права на самоорганизовање, добили Министарство за омладину и спорт, а на локалу канцеларије за младе. На чело министарства, по правилу, именују заслужне спортисте. Они се и баве спортским питањима. Рад другог дела овог министарства своди се на расписивање конкурса за финансирање пројеката за младе и неке претежно популистичке акције. У канцеларијама за младе седе представници странака које су на власти у локалним самоуправама.

Србија преживљава бескрупулозну отимачину народних добара приватизацијом. Финансијски олигарси, и страни и домаћи, немају намеру да подстичу креативност и патриотизам овдашње омладине. Млади су за њих оруђе за рад, а њихове организације неће финансирати. Омладина стога није мотивисана ни за активно бављење политиком. Нити им се даје прилика за то. Изузев малом броју оних који се, на разне начине, запошљавају страначким посредовањем. Део младих и служи свеколиким страначким потребама. Понекад је то лепљење плаката или дежурство на пропагандним штандовима, учешће на разним скуповима и протестима, укључујући и изазивање инцидената, уз ситну стимулацију. Млади, дакле, нису политички субјект, већ помоћно особље и гласачка машина.

Младима су ускраћена и нека друга права. Сведоци смо, на пример, безочног скрнављења истине о доприносу некадашњих младих генерација победи над фашизмом.

Исто важи и за послератни период. Готово два милиона омладинаца је током 50 година трајања радних акција добровољно радило. Поправили су порушено у рату, изградили пруге, путеве, хидроцентрале, привредне објекте и комуналну инфраструктуру. Србија (Југославија) је за 30 година од рата доживела демографски бум и уврстила се у средње развијене индустријске земље.

Зато, када се питамо шта би требало вратити младима, то је, најпре, право на историјску истину о ратним и послератним временима и вредностима како бисмо повратили пољуљану веру у своје породице и народ. И друго, то је право на рад. Да се већ у основној школи деца уче да раде. Да им је у школским програмима и ваншколским активностима пажња усредсређена на рад. Да имају право на добровољан рад, ради општег добра. Дакле, рад као најважнији фактор њиховог одрастања и основа за веру да могу формирати своју породицу и издржавати је радом.

Дипл. економиста