Бебе као модни тренд

 Ниједном владином службенику није данас лако да изађе у јавност и да брани политику свог министарства. Чак и кад располаже позитивним примерима, следи генерално негативна реакција јер је укупно стање у датој области онеспокојавајуће. Добрих дела, несумњиво, има. Да их је недовољно, слажу се сви. Али да их је могло и морало бити више чврсто је уверена критички настројена јавност.

Показало се то и у дебатном клубу Оливере Ковачевић где је изабрана тема био стални пад наталитета у Србији. Без обзира на то што је почео владин програм финансирања вештачке оплодње на целој територији Републике, што се у најгушће насељеним деловима Београда поправљају стари и отварају нови вртићи, што имућније општине деле једнократну помоћ незапосленим мајкама или новчано дарују свако новорођенче...опште је мишљење анкетираних гледалаца да држава не чини довољно да се супротстави „белој куги“. Па се у студију говорило о томе шта се може променити тек са економским јачањем земље које ће донети општи пораст животног стандарда, а шта смисленим једнократним потезима и енергичним мерама надлежних институција у пореском систему, здравству, просвети...

Има ту посла и за медије.

РТС-ов јубиларац, серија „Време је за бебе“ која је стигла до стотог издања, као врста ниче на широком и шароликом пољу ријалитија. Гледаоци јесу својеврсни воајери туђе интиме, они прате припреме за дочек принове, присуствују порођају, посматрају реакције мајке и оца у породилишту, укључују се у прве дане живота породице с новим чланом. Тако је то фактографски. Серија је, заправо, најплеменитија пропаганда рађања.

Где год да се одвија, у ком год да је социјалном миљеу, какве год да су економске прилике, колико год да деце већ има – увек је то прича пуна јаких емоција и оптимистичког расположења. Она шири искључиво „добре вибрације“ сведочећи о љубави и солидарности, о срећи и пожртвовању, о родитељској радости и породичној присности. Ту има узбудљивих детаља о лепоти материнства и снази очинског поноса, али и изворне документарности у односу на стање болница, рад акушерских тимова, подршке и помоћи у неговању бебе.

То што серија „Време је за бебе“ првенствено делује на плану тренутних осећања не умањује онај дугорочнији и посреднији план утицаја. Уз непосредан доживљај увидом у овакве слике из живота, гледаоцу се нуди и одговарајући систем животних вредности. А како је телевизија заслужна (или крива) за устоличење модела понашања, животних образаца и стилова нарочито код младих људи (дакле оних у „фертилном добу“), нимало није на одмет да се лансира идеја како су и бебе сада у великој моди.

Такве поруке ваља слати за општедруштвену добробит. Љупко и спонтано послали су је ТВ водитељи Телевизије Б92 сликајући се у предновогодишњој емисији са својим подмлатком пристиглим у протеклих 365 дана. Био је то очит доказ да се може бити успешан у послу, познат, популаран и уз бебу у кући!