Нова турска окупација

Нео­о­сма­ни­зам, ак­ту­ел­на спољ­но­по­ли­тич­ка док­три­на Тур­ске, ка­ко се упра­во мо­же чи­та­ти у овим но­ви­на­ма, Бал­кан сма­тра сво­јом из­у­зет­но ва­жном ин­те­ре­сном зо­ном и раз­ви­ја стра­те­ги­ју за по­вра­так сна­жног ути­ца­ја на за­пад­не про­сто­ре свог не­ка­да­шњег цар­ства. Сад то ви­ше не би­ва ја­та­га­ни­ма и ја­ни­ча­ри­ма, ага­ма и бе­го­ви­ма, ха­ра­чем и ха­ти­ше­ри­фи­ма, већ ди­пло­ма­ти­јом, ре­ли­ги­јом, кул­ту­ром и, на­рав­но, ка­пи­та­лом, од­но­сно нов­цем ко­ји у да­на­шње вре­ме нај­лак­ше мо­же да по­гу­ра ства­ри ка же­ље­ном ци­љу.

Што се Ср­би­је ти­че, на де­лу је јед­на ти­ха тур­ска оку­па­ци­ја у ко­јој зна­тан део ње­них гра­ђа­на истин­ски ужи­ва. То су ма­хом они ко­ји ни овог ле­та не­ће мо­ћи лич­но до за­мам­них тур­ских пла­жа и лук­су­зних ле­то­ва­ли­шта, по ре­кла­ма­ма – хи­та се­зо­не. За­то је­два че­ка­ју да пад­не ве­че па да се на­ђу у Ис­тан­бу­лу уз Ше­хе­ре­за­ду, Ону­ра, Бе­ну, Ке­ре­ма, Фу­сун, Ме­лек...

Реч је, на­рав­но, о тур­ској ТВ се­ри­ји „Хи­ља­ду и јед­на ноћ” ко­ја се при­ка­зу­је рад­ним да­ни­ма на ТВ Фокс. Шта је у овој ма­ра­тон­ској са­пу­ни­ци мо­гло по­себ­но да при­ву­че на­ше гле­да­о­це кад је у осно­ви ра­ђе­на по по­зна­том обра­сцу жан­ра: ве­ли­ке, моћ­не и бо­га­те по­ро­ди­це; ис­кре­не а те­шко оства­ри­ве љу­ба­ви; ра­стан­ци и ми­ре­ња; пре­љу­бе и ка­ја­ња; вред­ни и блуд­ни си­но­ви; по­слов­не за­вр­зла­ме и ра­то­ви кон­ку­ре­на­та... Глав­ни ју­на­ци мла­ди и ле­пи. Ку­ће и кан­це­ла­ри­је рас­ко­шне. До­бра ко­ла, јах­те... Све ви­ђе­но још од Ка­ринг­то­на (не лор­да!): и бо­га­ти пла­чу.

Мо­жда је тај­на у про­ме­ни ам­би­јен­та. Би­ло је вре­ме тек­са­шких наф­та­ша и аме­рич­ких ди­на­сти­ја – па про­шло. Усле­ди­ла је фа­сци­на­ци­ја ла­ти­но­а­ме­рич­ким ва­ри­ја­ци­ја­ма на те­му – па спла­сну­ла. Сад је на ред до­шла вер­зи­ја мо­дер­ног до­ба с ори­јен­тал­ним шме­ком што на­шем све­ту мо­же по­себ­но да го­ди. Пре­по­зна­је оби­ча­је. Ре­цеп­те за је­ла. А тек ре­чи! Па још кад се по­ме­не го­сто­ва­ње Го­ра­на Бре­го­ви­ћа – ето сев­да­ха!

При­ја мо­жда, као про­ме­на, су­здр­жа­ност у ис­ка­зи­ва­њу осе­ћа­ња и стра­сти. Не­ма го­ло­ти­ње, не ви­ди се ни­шта ви­ше од по­љуп­ца, за­љу­бље­ни го­во­ре у сти­хо­ви­ма. Не­ма ви­ке, не­ма ту­че. Де­ца по­шту­ју ро­ди­те­ље, мла­ђи слу­ша­ју ста­ри­је. А, опет, и укуп­на рад­ња и ње­но упри­ли­че­ње ства­ра­ју сли­ку о укло­пље­но­сти у са­вре­ме­ни „европ­ски ми­ље”.

Не­ка раз­ја­шње­ња тај­не успе­ха тур­ске се­ри­је сти­ћи ће већ на­ред­не сед­ми­це. Осе­тив­ши да је на­пра­вио сво­је­вр­стан бум, ТВ Фокс је на­ја­вио ин­тер­вју с глав­ним глум­ци­ма и њи­хо­ве од­го­во­ре на пи­та­ња ко­ја су им упу­ти­ли обо­жа­ва­о­ци из Ср­би­је. Про­ду­цен­ти ће мо­жда до­би­ти иде­ју да на­ста­ве сни­ма­ње и по­ве­ћа­ју број епи­зо­да. И то би би­ло на тра­гу по­ли­ти­ке осва­ја­ња. Чак и кад оку­па­ци­ја ТВ екра­на не тра­је ду­го, по­сле­ди­це су трај­ни­је. Ти­ха во­да с те­ле­ви­зи­је брег ро­ни.