Зима као изазов

У току двонедељнељуте зиме најинтервјуисанији човек у Србији само једном је изашао из свог разложног, смиреног тона којим је грађанима (у овом случају и ТВ гледаоцима) објашњавао стање ствари широм снегом и ледом оковане земље. Предраг Марић, шеф Штаба за ванредне ситуације, и у најдраматичнијим тренуцима обраћао се становништву прецизним објашњењима о томе шта се може и шта се чини да би се помогло завејанима, болеснима, повређенима, бескућнима, гладнима..., стварајући уверљив утисак да су последице природне непогоде под људском контролом. Изнервираност, сасвим оправдана уосталом, видела се у његовом иступу тек кад је на иницијативу РТС, у прилогу Јелене Обућине за „Дневник“, проговорио о томе да су у појединим општинама и ову прилику користили за предизборну пропаганду и партијска надгорњавања.

            Због смртно страдалих, због мука најугроженијих, због пожртвовања спасилаца, још није тренутак да се детаљније преиспитује и та исполитизована страна ледених дана. Предстојеће поплаве, очекиване сад кад сва сила снега почне да се топи, биће у том погледу нови изазов. Поново ће моћи да се проверавају ефикасност државних институција, професионалност јавних предузећа, одговорност локалних власти..., па и она грађанска организованост и солидарност за какву су овакве неприлике такође снажан изазов.

            Политичарима згодна за померања пажње с дугорочне друштвено-економске на тренутну ванредну ситуацију, иста је била захвална и за медије. Телевизијама је дала повод да покажу докле све могу да допру речју и сликом. Радио-телевизија Србије доказивала је своју компаративну предност у разгранатој дописничкој мрежи и у разноврсним способностима својих сарадника. Тако су се јављањем уживо с терена, често из крајњих забити, одазивали правом репортерском задатку Драгана Сотировски (Ниш), Новица Савић (Пожаревац), Наталија Видић (Ужице) и толики други. Биљана Вранеш одлично се снашла ван студија, да о временској прогнози извештава у реалном простору и времену. У ове послове умешала се и Сања Драгићевић, уз Наташу Мијушковић можда најуниверзалнији извештач РТС-а, који се креће по широком географском и тематском подручју, увек коректно, сигурно, поуздано, с кредибилитетом.

            Да ли што је пао у седмицу још усредсређену на климатске услове, или, пре ће бити, што му није придата важност коју као национални празник заслужује, Дан државности прошао је медијски прилично неупадљиво и бледо. С изузетком неколико наслова у преподневним сатима на РТС-у, све станице с националном фреквенцијом држале су се редовне програмске шеме. Било је уобичајених турских и индијских серија, помно су радили истражитељи из Мајамија, за лоптом су трчали фудбалери Милана, Манчестера, Порта...

            Можда ће следећег Сретења бити другачије, и боље. Можда ће се ТВ уредници сетити начина да, избегавајући поједностављену пригодност и конвенционално свечарење, празник обележе смисленим, квалитетним документарним, уметничким и информативним програмом који би изашао из конфекцијске, рутинске дневне понуде. Тада се ни Дан државности не би памтио само по два нерадна дана.