Акценти откривају порекло народа

Међународна конференција из балтословенске акцентологије „Ивоба” (IWoBA) сваке године окупља водеће светске научнике који раде на анализи и реконструкцији акценатских система балтичких, словенских и других индоевропских језика. Ових дана одржана је у Новом Саду, а међу најугледнијим учесницима био је академик Владимир Антонович Дибо из Русије, који је цео живот посветио веома сложеним питањима акцентуације различитих језика и дубоке прајезичке реконструкције.

Какав је значај балтословенске акцентологије за проучавање језичке проблематике на територијама где су живели и живе Балти и Словени? Шта их повезује у језичком погледу?

Према лингвистичким и археолошким подацима, прадомовина Словена се налазила на територији једне од праисторијских балтичких група. Пре око 3.200 година Словени су се одвојили од Балта и почели да насељавају југоисточну Европу. То значи да се прасловенски језик може назвати једним од прабалтичких дијалеката. У науци има и других мишљења о том питању, на пример да су се Словени секундарно приближили Балтима у језичким контактима, али ја сматрам да сличност у акцентуацији која се уочава при поређењу балтичких и словенских језика не може да се објасни ни контактима, ни типологијом језичког развитка, него баш заједничким генетским пореклом тих језика. Та ситуација се може упоредити, рецимо, са енглеским језиком у Америци, који се одвојио од матице па почео властити живот на другом терену.

Како се формирала акцентуација руског језика и какав однос има са украјинским и белоруским језицима?

Руски језик, као и остали источнословенски језици, настао је као резултат уједначавања и прегруписања низа прасловенских дијалеката. Неки од тих дијалеката су ушли одједном у два или три савремена језика. Тако да су, на пример, поједини средишњи великоруски говори у акцентолошком погледу веома блиски одређеним украјинским или белоруским говорима. Неки од источнословенских дијалеката, нарочито у западној Украјини, показују дубоке везе чак и са јужнословенским језичким подручјем, са неким српскохрватским дијалектима, мада те везе нису очите у оквиру савремене ситуације, па се могу реконструисати само на основу научне лингвистичке упоредбе.

Да ли сте већ били овде и познајете ли наше филологе?

Први пут сам био у бившој Југославији 1965. године, када сам добио могућност да изађем из СССР-а. После тога у иностранство нисам могао да идем десет година, јер сам учествовао у потписивању протестних писама против политичких репресија. Последњих година сам више пута долазио у Србију и у Хрватску, где смо проучавали локалне архаичне говоре. Као што се види и на овом скупу, лингвисти из целог света активно сарађују са научницима из бивше Југославије (дошли су албански, аустријски, дански, литвански и руски научници, напомена редакције), а што је можда још важније, пред нашим очима одвија се сарадња српских и хрватских језикословаца. Што се мене тиче, морам да истакнем значајна имена у српскохрватској акцентологији као што су Стјепан Ившић, Александар Белић и Павле Ивић, чији су радови знатно утицали на моју научну биографију и на развој балтословенске акцентологије генерално.

Успели сте да решите многе проблеме које сте формулисали на почетку свог научног пута?

Битно је нагласити да се скоро сви ти успеси ослањају на рад и резултате, како позитивне тако и негативне, других научника који су радили на тим проблемима пре мене. Наука јесте друштвена и колективна појава. Научник може доћи до неких озбиљних резултата само ако базира свој рад на досегнућима других научника.

------------------------------------------------

„Политика” је била глас слободног света

На крају интервјуа за „Политику” професор Дибо је нагласио да је наш лист био веома познат у Совјетском Савезу, пошто су га у доба политичких ограничења многи руски интелектуалци-дисиденти радо читали.

– За разлику од западне штампе која је била потпуно забрањена, „Политика” је у ограниченом обиму увожена у Совјетски Савез. Морали смо да се мало помучимо са српскохрватским језиком, али то би се увек исплатило, јер је тако до нас допирао глас из блиског, али слободнијег света – рекао нам је чувени руски лингвиста Владимир Антонович Дибо.

Мирољуб Мијушковић