Meni

Култура

Интервју: Владимир Антонович Дибо, руски академик, акцентолог

Акценти откривају порекло народа

Пре око 3.200 година Словени су се одвојили од Балта и почели насељавати југоисточну Европу

Владимир Антонович Дибо Фото М. Мијушковић

Међународна конференција из балтословенске акцентологије „Ивоба” (IWoBA) сваке године окупља водеће светске научнике који раде на анализи и реконструкцији акценатских система балтичких, словенских и других индоевропских језика. Ових дана одржана је у Новом Саду, а међу најугледнијим учесницима био је академик Владимир Антонович Дибо из Русије, који је цео живот посветио веома сложеним питањима акцентуације различитих језика и дубоке прајезичке реконструкције.

Какав је значај балтословенске акцентологије за проучавање језичке проблематике на територијама где су живели и живе Балти и Словени? Шта их повезује у језичком погледу?

Према лингвистичким и археолошким подацима, прадомовина Словена се налазила на територији једне од праисторијских балтичких група. Пре око 3.200 година Словени су се одвојили од Балта и почели да насељавају југоисточну Европу. То значи да се прасловенски језик може назвати једним од прабалтичких дијалеката. У науци има и других мишљења о том питању, на пример да су се Словени секундарно приближили Балтима у језичким контактима, али ја сматрам да сличност у акцентуацији која се уочава при поређењу балтичких и словенских језика не може да се објасни ни контактима, ни типологијом језичког развитка, него баш заједничким генетским пореклом тих језика. Та ситуација се може упоредити, рецимо, са енглеским језиком у Америци, који се одвојио од матице па почео властити живот на другом терену.

Како се формирала акцентуација руског језика и какав однос има са украјинским и белоруским језицима?

Руски језик, као и остали источнословенски језици, настао је као резултат уједначавања и прегруписања низа прасловенских дијалеката. Неки од тих дијалеката су ушли одједном у два или три савремена језика. Тако да су, на пример, поједини средишњи великоруски говори у акцентолошком погледу веома блиски одређеним украјинским или белоруским говорима. Неки од источнословенских дијалеката, нарочито у западној Украјини, показују дубоке везе чак и са јужнословенским језичким подручјем, са неким српскохрватским дијалектима, мада те везе нису очите у оквиру савремене ситуације, па се могу реконструисати само на основу научне лингвистичке упоредбе.

Да ли сте већ били овде и познајете ли наше филологе?

Први пут сам био у бившој Југославији 1965. године, када сам добио могућност да изађем из СССР-а. После тога у иностранство нисам могао да идем десет година, јер сам учествовао у потписивању протестних писама против политичких репресија. Последњих година сам више пута долазио у Србију и у Хрватску, где смо проучавали локалне архаичне говоре. Као што се види и на овом скупу, лингвисти из целог света активно сарађују са научницима из бивше Југославије (дошли су албански, аустријски, дански, литвански и руски научници, напомена редакције), а што је можда још важније, пред нашим очима одвија се сарадња српских и хрватских језикословаца. Што се мене тиче, морам да истакнем значајна имена у српскохрватској акцентологији као што су Стјепан Ившић, Александар Белић и Павле Ивић, чији су радови знатно утицали на моју научну биографију и на развој балтословенске акцентологије генерално.

Успели сте да решите многе проблеме које сте формулисали на почетку свог научног пута?

Битно је нагласити да се скоро сви ти успеси ослањају на рад и резултате, како позитивне тако и негативне, других научника који су радили на тим проблемима пре мене. Наука јесте друштвена и колективна појава. Научник може доћи до неких озбиљних резултата само ако базира свој рад на досегнућима других научника.

------------------------------------------------

„Политика” је била глас слободног света

На крају интервјуа за „Политику” професор Дибо је нагласио да је наш лист био веома познат у Совјетском Савезу, пошто су га у доба политичких ограничења многи руски интелектуалци-дисиденти радо читали.

– За разлику од западне штампе која је била потпуно забрањена, „Политика” је у ограниченом обиму увожена у Совјетски Савез. Морали смо да се мало помучимо са српскохрватским језиком, али то би се увек исплатило, јер је тако до нас допирао глас из блиског, али слободнијег света – рекао нам је чувени руски лингвиста Владимир Антонович Дибо.

Мирољуб Мијушковић

објављено: 13.07.2012.

Последњи коментари

Јован Јовановић | 13/07/2012 11:16

Одлично је то што ви пишете. Ипак ДНК анализама је доказано да "словени" не постоје. А и новија историја говори да је порекло речи "Словен" реч "слуга". И тај је назив релативно нов и дат је од стране англосаксонских племена свим оним народима који су били покорени... укључујући и Србе. Не постоји крвно сродство између Руса и Срба. Културно и верско да, али крвног сродства нема.

Даље. Информишите се на интернету о ДНК - хаплогрупама и обратите нарочиту пажњу на хаплогрупу "И". Та је група дошла на подручје балкана пре 28.000 година и сматра се једином Европском аутохтоном групом. Молим вас. Информиши те се и ако је могуће да Политика објави чланак о најновијим ДНК анализама то би било заиста добро за ове просторе и народе који живе на њима.

Прва германска племена - англосаксонци (хаплогрупа Р) су дошли у Европу тек пре 3000 година.

Албанци (хаплогрупа E) су исте крви као и Мароканци и дошли су на подручје садашње Грчке из Африке пре неких 5000 година.

Божидар Митровић | 13/07/2012 21:25

Добро је да Политика пише о оваквим научним скуповима о древној словенској историји. Ту као и у свакој другој науци, па и на свакој конференцији има различитих ставова и супротних чињеница. Необично је да овај руски стручњак није цитирао руске историчаре и руске уџбенике у којима се наводи да су се Руси доселили на данашње просторе са Подунавља у VI веку. Ти Балти су SВеди, јер је S била ознака за КолоВрат - северни и јужни Сунчев повратник. Тако се Талин некада звао Коло и сви Ти Балти били су КолоВени као и сви СлоВени. Али у Рату појмовима измишљане су новоНације па и Балти, што се и данас дешава на наше очи и уши па се стварају нове нације и нови језици. Теорија о пресељавању Словена са Севера је истоветна и исто тако нетачна као и теорија о пресељавању Руса са Подунавља/југа на Север.
Извориште у културолошком и ДНК смислу је Винча односно Лепенски Вир. Ако се разатрају различита решења наука може да напредује, под условом да не тавори у изолацији и да није предмет монопола.

Драгољуб Антић | 14/07/2012 10:58

Овде се ради о "балтичкој" теорији порекла Словена.
Као што знамо, општа је појава код словенских историчара да Словени "могу" да воде порекло од Балта, Скита, Сармата, Финаца, Туранаца, Персијанаца, Марсоваца... Само не смеју бити изворни у Европи и директна линија првих Европљана - зато је измишљен санскрит (индо-иранска грана европског прајезика) да га не би звали "прасрпски-праруски" или "прасловенски", а Русима су усадили "варјашку" теорију. Данас сами Руси луде од "степских" теорија, а ова "балтичка" и "келтска" теорија се згодно пласирају ради замлаћивања (веза са Келтима и Балтима је јака и реално постоји, али не на тај начин). Балти имају неку јаку везу са старим Латинима (постоје Лати, Лети, Латиши на Балтику), а корен тога може бити само у дубљој прошлости и то преко Срба-Руса (то се никоме не свиђа, па се и не изучава).
Узгред, то са акцентима није тако без смисла, али га треба изучавати са гледишта правог изворног европског прајезика (то је старији рођак санскрита).

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније