Од нашег специјалног извештача
Лајпциг– Други дан велике издавачко-књижевне смотре у Лајпцигу привукао је много већи број посетилаца, нарочито младих и ученика. Највећа гужва, по обичају, забележена је на плавој софи, где је, после Мартина Валзера, гостовао Георг Клајн, добитник овогодишње награде Лајпцишког сајма књига за белетристику. Он је промовисао свој награђени „Роман нашег детињства”, поетичну причу о подземном свету зла, комбиновану са шароликим духом шездесетих година прошлог века, у којима се радња и одвија током једног лета. Овај роман о одрастању, страху и жудњи, о слободи и пустоловини, јесте роман о деци, али „само за одрасле”. Осим Клајна, награђен је и Улрих Раулф, за публицистичко дело из културне историје „Постхумни живот Стефана Георгеа”, које се бави питањем зашто је наслеђе овог великог симболистичког песника избледело у првој половини двадесетог века.

Велики број слависта, балканиста и издавача, специјализованих за пласман литературе југоисточне Европе, прате збивања на штандовима представника овог региона. У оближњем кафеу „Европа”, месту за презентацију књижевности јужног и источног дела Европе, који је, не само именом, сушта супротност оној знаменитој крлежијанској „балканској крчми”, колеге по перу из целог балканског региона, Словеније, Мађарске, имају заједничке наступе по принципу „измешаних карата”, како су организатори предвидели. Није реткост видети и писце из Србије или Хрватске у публици, на штандовима и промоцијама босанских писаца, или обрнуто. Измењују се вести, контакти, вицеви… Дружења се настављају на свим штандовима. Тако је, рецимо, песник Драгослав Дедовић, који наступа са босанском књижевном екипом, своје стихове пронашао изложене на хрватском штанду, у антологији нове српске поезије управо објављеној у Загребу у ВБЗ. Македонски штанд, међутим, добар део времена зврји празан, (слично је и са словеначким, додуше раскошније опремљеним) а скромни штанд јужног суседа Србије подељен је на два дела – на једном су само књиге македонских аутора, на другом књиге албанских аутора из БЈРМ. Међу ретким иностраним гостима изван Европе, налазе се Израелски штанд, Арабијски, Латиноамерички… „Визер ферлаг” изложио је на видном месту преводе књига Радослава Петковића („Сенке на зиду”) и поезију Марије Кнежевић.

Ласло Вегел наступао је у тандему са мађарским колегом Палом Завадом, читао је своје есеје о „екстериторији” и „Похвалу маргиналности”. На штанду „Традукија” и око њега, више дана циркулишу примерци специјалног издања „Бетона”, са одабраним преводима овог београдског подлистка, преведеним на немачки. Његови уредници, Саша Ћирић и Саша Илић, који бораве на овом сајму као гости домаћина из Лајпцига, учествовали су на трибинама о интернет порталима у југоисточној Европи. Још једно заједничко читање имали су Владимир Пиштало и Горан Самарџић који, иначе, наступа као део босанске делегације. Босна се, уз одабране наслове, представила обимним каталогом у виду џепне књиге и бројним промоцијама.

Највећи део књижевне делегације Србије јучерашњи дан провео је у сусретима са највећим немачким издавачима. Те састанке је организовала Привредна комора Србије, ради припрема за промоцију Србије као почасног госта Сајма књига у Лајпцигу 2011.

У току јучерашњег дана, књижевник Владимир Арсенијевић, који је прекјуче допутовао у Лајпциг да би наступао са српским колегама, подвргнут је лакшој хируршкој интервенцији у лајпцишкој болници, после које је напустио болницу и вратио се у хотел.

Данас и сутра публици ће се представити и остали писци из Србије – највећа група у оквиру „Балканске ноћи” где ће одломке читати Владислав Бајац, Горан Самарџић, Саша Илић, Срђан Папић, Вуле Журић и Енес Халиловић. Док Мирјана Новаковић, Бајац и Владимир Пиштало наступају и на „интернационалном форуму”.

В. Рогановић