Posle dve decenije pauze, reditelj Aleksandar Saša Lukač ponovo radi u Šabačkom pozorištu. Sa zanimljivom glumačkom ekipom postavlja predstavu „Bubnjevi u noći” Bertolta Brehta koja će uskoro imati dve premijere: u ponedeljak, 6. septembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu i 1. oktobra na sceni Šabačkog pozorišta.
Aleksandar Saša Lukač, da podsetimo, skrenuo je na sebe pažnju kulturne javnosti 80-ih godina prošlog veka kao aktivni učesnik domaćeg političkog pozorišta. Nešto kasnije spletom životnih okolnosti napustio je domaću pozorišnu scenu i otišao u Kanadu gde i danas živi i radi. U međuvremenu je magistrirao i već petnaestak godina predaje na univerzitetima Jork i Toronto. Trenutno piše doktorat inspirisan političkim teatrom u doba previranja američkog pozorišta iz vremena Vijetnama, južnoafričkog, kao i našeg, mada, kako kaže, mi nikada nismo ni izašli iz previranja.
– Vratio sam se u Šabac posle 20 godina. U Užicu, gde sam u poslednjih nekoliko sezona režirao nekoliko predstava sam se uhodao, a ovim Brehtovim komadom, koji radim u Šapcu, ponovo sam se odomaćio u Srbiji. Naravno da razmišljam i o povratku. Voleo bih da radim i u Beogradu, ali pod određenim uslovima, s obzirom na godine i iskustvo, ali se to teško ugovara telefonom. Sa šabačkim glumcima se uveliko poznajem jer smo radili nekoliko predstava, kao recimo „Pivaru”. Budući da sam uvek radio ozbiljne i ambiciozne komade, želeo sam da nastavimo saradnju u istom stilu, a ne da bude u formi sitnog tezgarenja, odnosno da uradim neku komedijicu. Logično je bilo da to bude Breht – kaže Lukač.
„Bubnjevi u noći” su komad koji je ostavio neizbrisiv trag u nemačkom i svetskom pozorištu uopšte. To je, ujedno, bila i prva Brehtova izvedena drama koja je eksplodirala nemačkom kulturnom scenom, što je bio i razlog da se Lukač uhvati u koštac sa ovim pozorišnim izazovom.
– Breht je došao kao revolt u odnosu na malograđansko pozorište s kraja 19. i početka 20. veka. Kao takav razbijao je sve norme. Brehtova veličina se, zapravo, i ogleda u činjenici da i sada, posle 90 godina od nastanka „Bubnjeva”, komad zvuči aktuelno. Naša predstava je pokušaj da se dokuči ta originalna energija koja je vodila Brehta u osvajanje neistraženih pozorišnih teritorija – kaže Aleksandar Lukač.
O tome koja energija ga je podstakla da u vreme kada je u Srbiji sticao zavidnu pozorišnu biografiju, ostavi sve i ode da živi u Kanadu, Lukač objašnjava:
– Dopadalo mi se što je osamdesetih pozorište imalo tu vrstu efekta da protrese nekoga u gradskim vlastima. Koliko je, međutim, rezultiralo pozorišnim efektima, druga je priča, ali je u svakom slučaju bilo vrlo uzbudljivo. Pred moj definitivni odlazak u Kanadu, fokus svih dešavanja se preneo na nacional-šovinistički plan, a ne na levičarski, što mi je bilo mnogo manje zanimljivo. Shvatio sam da u tom slučaju pozorište nema pravu ulogu, ili je ja nisam našao. Otišao sam u Kanadu zato što sam Sarajlija, što su se u mojoj duši javile mnoge moralne i životne dileme. Pomislio sam da bi bilo najbolje da se iz svega toga povučem – kaže naš sagovornik i dodaje:
– To me je mnogo koštalo jer sam tada bio jedan od umetničkih direktora u Narodnom pozorištu u Beogradu – scena Zemun. Bio sam  i upravnik Zaječarskog pozorišta, imao sam pozorišnu trupu „Pleksus Boris Piljnjak” sa Draganom Bjelogrlićem, Anicom Dobrom, Miloradom Mandićem Mandom... Dakle, bio sam u dobroj poziciji što se karijere tiče, ali sam privatno bio zapitan: šta dalje?! Odlazak u Kanadu mi je doneo sve moguće emigrantske i druge dileme i na kraju pitanje: Šta raditi tamo u kontekstu koji je drugačiji od našeg, gde političko pozorište zapravo ne postoji.?
Političko pozorište, reklo bi se, ostalo je i dalje primarno interesovanje Aleksandra Saše Lukača. Pre nekoliko sezona, u Torontu je postavio predstavu „Porodične priče” Biljane Srbljanović, koja je naišla na burne reakcije.
Posle premijernih izvođenja predstave „Bubnjevi u noći” u Beogradu i Šapcu, Aleksandar Saša Lukač srešće se ponovo sa domaćom publikom već sredinom oktobra. Ovoga puta sa predstavom „Ivan protiv Ivana” u produkciji trupe „Talk Is Free Theater” sa kojom će gostovati u Londonu, Moskvi, Beogradu, Šapcu, Užicu i Nišu.
B. G. Trebješanin