Без страха од грешака

РАЧУНАРИ У ЛИНГВИСТИЦИ (1)

Магистар Милорад Симић, дугогодишњи је сарадник Института за српски језик САНУ, уредник Речника САНУ, аутор и финансијер бројних програма и дигиталних пројеката. Бави се лексикографијом, дијалектологијом, правописном проблематиком и применом рачунара у лингвистици. Власник је агенције Србософ.

Како сте почели да се бавите информатиком?

Иако сам по професији класични филолог, на позив графичара из „Политике” и „Борбе” – преко Вукове задужбине и Института за српски језик – прихватио сам да саставим правила (алгоритам) за поделу српских речи на слогове. Нацрт тих правила начинио сам још као студент Филолошког факултета 1972. године, на маргинама граматике, 23 године раније, када уопште нисам знао ни за алгоритме, ни за рачунаре. Дорадом тих правила настао је РАС, камен-темељац програмског пакета РАС. За њим је дошао коректор, резултат четворогодишњег филолошког рада, са респективном базом од 2.300.000 облика, који обавља правописно-дактилографску проверу откуцаног текста. На крају, овим програмима придодат је и конвертор. Ова три програма чине јединствен програмски пакет, који служи за професионалну обраду текста и пословну преписку у Микрософтовом окружењу (у Ворду 7–2010).

У чему је значај овог пакета?

Овај пакет, какав имају сви културни народи, омогућује кориснику да мирно и опуштено, без страха од грешака, на рачунару напише пословно писмо, новински прилог, научни рад, књигу, школски темат, дипломски или семинарски рад. Захваљујући овом пакету, припрема текста је олакшана и убрзана, по некима и 50 одсто. Прелом текста је аутоматизован, естетски изглед текста доведен је на завидан, светски ниво, а смањен је број словних грешака и број коректура, као и потрошња папира. Поред практичног значаја, Програмски пакет РАС уводи нас у писменост трећег миленијума, помаже нам да уобличимо и стандардизујемо наш језички израз, да сачувамо од растакања и губљења српски језик и писмо. Запитајмо се зашто Срби, ма где живели, не би писали и говорили истим српским језиком. Добри језички програми и дигиталне технологије су наша последња шанса.

Ко све може да користи Програмски пакет РАС?

Програмски пакет РАС користи се на неколико хиљада рачунара, и то пре свега у издавачко-графичким кућама, бројним научним и културним институцијама, а купац је и Завод за информатику и интернет Републике Србије за све републичке органе, организације и локалну самоуправу. Практично, РАС је незванични српски информатички стандард, и најбоље би било да што је могуће пре постане и софтвер у јавном власништву.

Објавили сте и Правописни речник српског језика?

Већ по објављивању коректора из Програмског пакета РАС осећала се потреба за прикладним правописним речником, који би кориснику служио као извор информација о појединим речима и облицима. Најновије раслојавање српске правописне норме учинило је овај речник још актуелнијим. После дугогодишњег рада, културној јавности стављамо на располагање и овај производ. Правописни речник српског језика урађен је на основу Речника Српске академије наука и уметности и Речника Матице српске и постојеће правописне литературе (Правописа из 1960, 1993. и 2010), као и једног броја теренских анкета које покривају целу територију српскога језика. Речник има око 123.000 детаљно обрађених и акцентованих речи и могућност додавања нових речи, које ће произвођач софтвера ажурирати и бесплатно достављати купцима.

У предговору Правописног речника донели смо начелне принципе по којима је рађен Речник, као и правила којих се српска правописна норма држала у писању сложеница, полусложеница, при писању великог слова и растављеног и састављеног писања речи. У једном броју случајева где су наша правописна решења другачија, у продужетку, после знака ♦, давали смо решења из претходних правописа и речника, каткад са коментарима, тако да наш Правописни речник представља историјат српске правописне праксе и солидну основу за модеран и на науци заснован правопис.

Сутра: Речник уз завијање сирена