Чари баташевске Венере

Предмети стари више од 6.000 година од печене земље, камена и костију, међу којима се истичу велике камене посуде, жртвеници и фигурине, доступни су посетиоцима Конака кнегиње Љубице где се одржава изложба „Баташево – насеље из старијег неолита”. Експонати потичу са археолошког налазишта Баташево, код Младеновца, и пронађени су 1998. године када је локалитет откривен приликом радова на гасификацији, као и од 2004. до 2007. када је ископавање настављено. Поставка, чији је аутор археолог Велибор Катић, представља пресек досадашњих сазнања о насељу и жељу да се прикажу елементи значајни за разумевање неолитске културе и богатство културног наслеђа на тлу Београда.

Најзначајнији до сада откривени предмет на овом налазишту, према Катићевој оцени, јесте Баташевски питос – добро очувана керамичка посуда висине око 60 и пречника 55 центиметара, рељефно украшена отисцима речних шкољки, споља и унутра обојена у црвено. „На основу његових елемената и специфичних украса претпоставља се да је имао култну намену. Укошен обод и асиметрично тело посуде показују велико занатско умеће баташевског керамичара. Необично је да су овако велике посуде биле бојене, јер су се у том периоду бојиле само мање посуде”, објашњава Катић и додаје да су посуде најважнији предмети са налазишта Баташево не само због димензија и очуваности, већ и због лепоте, јер показују да је човек који их је произвео био испред свог времена иако је реч о далекој прошлости.

Осим посуда, међу предметима од печене земље значајне су и фигурине, а посебно место заузима баташевска Венера. Припада типу старијих неолитских фигурина на којима су жене приказане са наглашеним атрибутима плодности. Да је реч о раритету потврђује и то што је код нас из тог периода позната још само једна таква, откривена на локалитету Доња Брањевина у општини Оџаци. (/slika2)

Међу осталим фигуринама приказаним на изложби има стубастих, антропоморфних, као и теракота постављених на дрвене штапиће. Пажњу завређују и жртвеници које наука углавном доводи у везу са култним радњама.

„Изложба обухвата већи број фрагмената који показују да се у Баташеву практиковало зидно сликарство, а налази би представљали најстарије трагове бојења у објектима на Балкану”, наглашава Катић. Трагови зидног сликарства са употребом беле и сиве боје могу се видети на фрагментарно сачуваним деловима зидова. Претпоставља се да је бела боја заправо пигмент добијен млевењем љуштура пужева или шкољки.

Баташево, према Катићевим речима, помера старосну границу за око 1.000 година у односу на познату винчанску културу. „Најстарији трагови се везују за крај седмог миленијума пре нове ере, око 6300. године, а прецизније резултате даће одговарајуће експертизе”, каже он.

Досад пронађени предмети указују на то да је реч о већем организованом насељу из старије неолитске фазе, и да је представљало центар керамичке производње, првенствено посуда типа баташевског питоса.

А. Маринковић