Уставни и законски оквир употребе српског језика и писма – била је једна од тема језичких трибина које се одржавају у Удружењу књижевника Србије, на којој је, између осталог, било речи о запуштености српског језика и ћирилице, о чему, како је истакао Миле Медић, сведочи чињеница да српски језик и ћирилицу не штите ни лингвисти ни политичари.

 –Додуше, Устав Србије изричито истиче (чл. 10) да је у Србији у употреби српски језик и ћирилица. Али, Закон о употреби српског језика и ћирилице сужава уставну одредбу и прописује да су српски језик и ћирилица обавезни само у службеној употреби, тј. само у државним установама, као да српски језик и ћирилица живе само у тим установама. Тиме је грубо изиграна уставна одредба Устава Србије. Тиме су српски језик и ћирилица у својој рођеној земљи затворени у гето државних установа и канцеларија, рекао је Медић, нагласивши да се језик  не може делити на службени и на јавни језик.

На Језичкој трибини Удружења књижевника Србије тражено је да се законска заштита српског језика не своди само на ограничену, службену употребу, него и на целовиту, јавну употребу српског језика и писма, на подручје где српски језик и српско писмо једино могу да постоје и живе.

Медић је такође рекао да се у Србији појавио у службеној и у јавној употреби трећи језик и писмо а то је, како је рекао, енглески језик.

„У српским градовима и улицама потпуну превласт има енглески језик и енглеско писмо. Наши градови и села више личе на Енглеску, него на Србију”, рекао је Медић.

Ђорђе Јањатовић, председник Одбора за службену и јавну употребу српске ћирилице, рекао је да је од појаве писмености у Срба у средњм веку  у српским државама Немањића, државни (службени) језик био српски и ћириличко писмо у ортографској форми тог времена. У неким периодима петoвековне турске окупације српских земаља, као друго званично писмо, поред турског, коришћена је и српска ћирилица.

Јањатовић је говорио о употреби српског језика и ћирилице од времена Хабсбуршке монархије до распада СФРЈ 1992. године наглашавајући да је хрватска латиница код Срба масовно почела да се користи после Новосадског договора 1954, када је у уставноправни систем Србије (и њене обе покрајине) уведен појам српскохрватског језика са два писма, српском ћирилицом и хрватском латиницом.

„Организованом државном акцијом наредних деценија перфидно је спровођен прогон ћирилице и њена замена хрватском латиницом”, рекао је Јањатовић.

Језичке трибине Удружења књижевника Србије одржавају се сваке среде у Француској 7. Тема сутрашње трибине, која почиње у 19 часова, гласи: „Идентитет Црногораца”. На ову тему беседиће Јован Маркуш, а афоризме казује Ранко Гузина.

З. Радисављевић