Епилог бриселског гостовања

У нашу редакцију недавно је стигло писмо из управе фестивала Кустенфестивалдесартс у Бриселу, на коме је средином маја гостовало позориште Атеље 212 са представом „Путујуће позориште Шопаловић” у режији Томија Јанежича, а по тексту Љубомира Симовића. Писмо је упућено Кокану Младеновићу управнику Атељеа 212 и београдским медијима. Поред изражавања захвалности због учешћа и доприноса фестивалу и напомене да су критика и публика били одушевљени, у писму се изражава и забринутост због тога што су се „у Београду појавили неки чланци са исказима да представа шири негативну слику о Србији, што је, по нашем мишљењу, пуна неистина”.

Управа фестивала извињава се за грешку у француском преводу фестивалског програма у којој су речи Томија Јанежича погрешно схваћене.

„Извињавамо се због грешке у преводу, али налазимо да је крајње малициозно да је ова верзија преузета без реферисања на оригинални енглески цитат и извучена из контекста да докаже поенту која не одговара представи. Уместо давања националистичке слике о Србији, представа даје умерену, занимљиву, покретљиву слику рата и то је био чврст, универзалан став против бола и ужаса рата стваран без суђења било којој укљученој страни. Сви гледаоци гледали су је као представу која даје веома избалансиран поглед на рат у бившој Југославији и рат уопште”, пише у писму које је потписао Кристофер Слагмајлдер, уметнички и генерални директор бриселског Кустенфестивалдесартс.

Спорна реченица гласила је: „Реакције дела српске јавности чије је мњење у политичком, националистичком или уметничком домену веома једноумно, биле су радикалне и спаљивачке.”

У француском преводу изостала је реч „део”, што је дало повода за реакције у јавности.

К. Р.