Зрењанин – У  Народном позоришту „Тоша Јовановић” ових дана већу пажњу јавности привлачи оно што се догађа ван позоришне сцене. Већ заказана седница Управног одбора ове куће, који је требало да одлучи ко ће бити њен нови директор, одложена је, а управо то је главна зрењанинска културна тема.

Од две кандидаткиње једну подржавају сви запослени, изузев једног, укључујући и све глумце са драмске и луткарске сцене, а другу такозване политичке структуре. Управни одбор се ломи: двојица чланова мисле као и запослени, које они и представљају у руководећем телу. Тројица „делегираних” из политичких странака, међутим, нису потпуни истомишљеници. Један се колеба и, рекло би се, тражи најбоље оправдање за опредељивање које му налаже његова странка, а које му, изгледа, није по вољи. Неко рачуна да ће да попусти до уторка, за када је заказан нови састанак управе.

Проблем је настао када су запослени у позоришту одлучили да дају подршку Ивани Кукољ Соларов, дипломираном продуценту, која већ годинама носи највећи терет, ван позоришних дасака, и сматрају је убедљиво најбољим менаџером у кући. У свом писму наводе да ће она „сигурно, створити отворено позориште, а то директно значи све оно врхунско у области драмског и луткарског стваралаштва”, да ће затворити врата импровизацијама свих врста, чиме ће се окончати застарео и неадекватан начин руковођења препун ексцеса, сматрају запослени.

Очекивало се да ће Ивана бити једини кандидат, али се јавила, наводно невољно, на наговор странака на власти, Татјана Паскаш, дипломирани психолог и досадашњи директор, о којој као човеку у позоришту не мисле ништа лоше, али износе примедбе на њен стил рада.

Удружења драмских уметника Србије – УДУС, обратило се, поводом избора директора, препоруком да се  поштујете воља највећег дела колектива позоришта.

„Последњих година смо сведоци да политичке партије именују директоре установа у култури, што се није показало као добра стратегија. Стога је неопходно да се на челном месту куће нађе особа која је стручна, која разуме шта је позоришна уметност и како позориште функционише, која има добру комуникацију са колективом и која изнад свега воли глумца и његове сараднике”, поручују из цеховске организације.

У културној јавности Зрењанина влада мишљење да би непоштовање воље глумаца потврдило оцене по којима су културне институције и у овом граду претворене у партијске установе.

Ђ. Ђукић