Meni

Култура

Градити мостове културе

Челници држава југоисточне Европе састаће се 1. и 2. септембра 2011. године на 9. годишњем Самиту, организованом у сарадњи са Унеском, у Београду, у Србији, како би расправљали на тему „Савремена уметност и помирење”. Одржавање Самита у Србији још једна је потврда посвећености Србије концепту дијалога, помирења и разумевања у региону.

Унеско je са ентузијазмом подржао предлог председника Тадића да овогодишњи Самит буде посвећен веома важној, мада често недовољно препознатој, улози савремене уметности у јачању сарадње у региону.

Већ од првог Самита, одржаног 2003. године у Охриду, ови сусрети су постали неизбежан догађај током којег челници потврђују своју одлучност у коришћењу културе, уметности, баштине као покретача дијалога, помирења и развоја у региону који је мозаик верске, етничке и културне разноликости.

Унеско подржава овај процес од почетка. Народи југоисточне Европе имају невероватно богату заједничку баштину, колевку европске цивилизације. Јединствена карактеристика ове баштине лежи у њеној разноликости. Наша колективна одговорност је да створимо заиста заједничку баштину, те да подстакнемо све иницијативе у том смеру.

Обнова Старог моста у Мостару, уништеног ратом у Босни и Херцеговини, један је од симбола способности културе да изгради јединство у различитости. Унеско je, такође, ангажован на обнови и заштити културне баштине на Косову и Метохији, пре свега, кроз реализацију пројеката реконструкције споменика културе средствима обезбеђеним на Донаторској конференцији 2005. године.

Потребно је уложити већи напор да се култури додели улога споне између узајамног разумевања и социјалне повезаности. Транснационални пројекти заједничке номинације за светску културну баштину примери су које Унеско у потпуности подржава. Мислим на сарадњу између Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије при регистрацији средњовековних гробова – стећака, и сарадњу са Словенијом на регистрацији динарског крша. Још увек можемо учинити више. Културу је потребно разумети у целини, при том је не ограничавати само на материјалну или нематеријалну баштину. Мислим на организацију путујућих изложби, размену између музеја, организацију међународних догађаја или фестивала на симболичким местима као што су познати мостови, који би осветљавали заједничке стазе људи и тиме избегли ситуацију у којој свако чува своју причу за себе. Морамо градити много чвршће мостове међу уметницима, интелектуалцима, наставницима и кустосима у целој регији, далеко изван политичких кругова, те едуковати младе о важности вредновања културног наслеђа као извора националног поноса, али такође и као саставног дела заједничког наслеђа.

Паралелно с тим, веома је важно ојачати утицај културе на политику дугорочног економског и социјалног развоја.

То је био циљ већ 2003. године. Данас, стабилност у региону нас позива да удвостручимо своје напоре. Модерна уметност, мреже младих уметника, медији, културне индустрије, културни туризам су полуге раста, отварања нових радних места, то су извори прихода. Унеско настоји да подстакне државе региона да заједнички и умногоме улажу у домен културе, подржавајући интелектуалне кругове, те дајући подршку младим талентима, уметницима, песницима, архитектама, музичарима у региону. Центри изврсности, основани од стране Унеска, као што је то центар за нематеријалну баштину у Софији, центар за подводну баштину у Задру, центар за дигитализацију баштине у Скопљу, као и центар за очување споменика у Тирани, подржаваће ове заједничке напоре.

Мноштво је пројеката, изазов је дати им већу значајност и кохерентност на регионалном нивоу. Због тога, одлучила сам да покренем велику иницијативу „Култура, мост за развој”, чији је циљ управо стварање мреже интелектуалаца, креативних уметника, културних радника из целе регије како би им се пружила подршка да заједнички улажу у пројекте урбаног, економског и друштвеног развоја. Овај принцип одобрен је од стране министара културе у региону прошлог јуна у Београду. Позивам све институције културе, уметнике, наставнике, кустосе, историчаре да нам се придруже у том настојању.

Ако успемо у овоме, можемо проширити овај модел сарадње широм света. Управљање културном разноликошћу и истраживање нових модела развоја универзална су питања. Уверена сам да земље југоисточне Европе, захваљујући променама у својој новијој историји, поседују јединствено искуство које могу поделити са свима који тренутно пролазе кроз велике демократске и економске променe. Много више од обичног годишњег састанка, Самит који се отвара 1. септембра треба да буде прилика да покажемо нашу заједничку одлучност да ово уверење претворимо у нашу стварност.

Ауторка је генерална директоркаУнеска

Ирина Бокова
објављено: 01.09.2011.

Последњи коментари

Mile Metar | 02/09/2011 14:59

Ništa mi ovde nije jasno! U kakvoj su sad vezi efemerni ali dovitljivi političari prema konkretnim stručnim pitanjima, niti u kakvoj su vezi politička tela sa stručnim telima... Da li stavljanje na UNESKO-vu listu spomenika (naravno u određenom broju, prema zasluzi) dolazi kao politička nagrada toj zemlji, ko bi koga trebalo da prati u ovim sveopštim planovima harmonije, ko s kim ovde treba da se ,,kulturno'' sudari ili mimoidje ... sve to mi je ipak ostaje nejasno...

Никола М. Симов (1946. силом и принудом наметнуто и то не само мене него свима у родноме ми Знепољу - тражим да ми се омогући да | 02/09/2011 17:38

Србска баштина су и сви сачувани трибАлскосточарско-земљорадничћи обичаји, заветине и још целикупна оно -мастика. Посеб.: Алексадар, клис, клист'ц, клисира, лаз Лазар, Мара, Марија, Марица, Марко, саке, скити (Знеп. рећи: сћити, сакуља, саће, Љиљак, вар; а још никад не: креч, ћелије, торба, Јоргован. Колико јуче у "да л знате" .."као и велики број зап. натписа на предм. од дрвета .. тканине. Они "су изузетно значајни историски извори јер често доносе податке велике вредности", баш зато су и попаљени од стране којекакви ли не све "ЛАЖНИ ПРЕД ЖИВОГА БОГА" бранитеља Ристосове вере; а све са изговором "уништавања лажних идола и тако од онда све и до сада, уништена је жива историја трибАла и њиних пељаша - џаболебоња "пељазга"... 1-на је историја, а не безброј различите, писане сдоговорно ил наметнуте силом и претњом (ко пре речена наша презмена и незнам колко пута Иван место Јован); ил на пијац купопрдајом, па коког сваком преваром - обманом надвлада све по "грецедемократик". Браво науко!

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније