Култура
И Радмила Лазић без награде
Зајечарски градски оци немају новца за износ награде од 2000 евра, коју је пролетос Матична библиотека овог града доделила песникињи Радмили Лазић
После перипетија са проналажењем новца за исплату новчаног дела књижевног признања „Милош Црњански” за прву књигу, нишком аутору Дејану Стојиљковићу, а затим доделе награде „Стеван Сремац” Александру Гаталици, крајем прошле године, али, само у виду плакете, јер Министарство културе није испунило раније преузету обавезу да исплати њен новчани износ, Радмила Лазић, истакнута песникиња, остала је, такође, без награде од 2000 евра у динарском износу. Ово признање додељено је ауторки још прошлог лета, за збирку поезије „Магнолија нам цвета итд.” Ову награду већ четири године додељује Матична библиотека „Светозар Марковић” из Зајечара, путем конкурса за нове рукописе домаћих аутора за едицију „Исток–Запад”, подједнако за прозне, поетске и есејистичке.
Прошле године уређивачки одбор едиције (чија је председница Владислава Гордић Петковић) одабрао је четири рукописа (међу више од стотину пристиглих) за објављивање. Поетска збирка Радмиле Лазић „Магнолија нам цвета итд.” и романескна проза „Рушевина” Милана Ђорђевића, поред одабира за објављивање добили су и награде у вредности од по 2000 евра.
Одлука је објављена у медијима 24. августа 2009. године, а ново коло
књига представљено је, по традицији, на дан Матичне библиотеке „Светозар Марковић” крајем јесени, када је требало, као и претходних година, да буду и уручене новчане своте које награда носи. Међутим, градска скупштина Зајечара, која ову награду од оснивања „издржава” из буџета, приликом свечаног уручења, није исплатила награде лауреатима.
У међувремену, само једна од награда је исплаћена – Милану Ђорђевићу, а за другу, Радмили Лазић, градски оци још увек не налазе новац. То се дешава први пут у кратком постојању ове већ угледне едиције. Њен издавач је познати песник Саша Јеленковић, директор Матичне библиотеке.
У случају недодељивања награде „Стеван Сремац”, реаговало је и Српско књижевно друштво. Забринути писци боје се да криза и беспарица не „укину” све награде које суфинансира држава, било Министарство културе, било локалне власти.
Док у Хрватској држава у континуитету додељује полугодишње месечне стипендије за четрдесет писаца, у Србији, у недостатку других потпорних фондова за писце – слободне уметнике, награде којих има више него вароши у Србији, многим ауторима служе уместо хонорара.
Досад су на конкурсу зајечарске едиције „Исток–Запад”, поред осталих, награђени рукописи Владе Копицла, Душка Новаковића, Зорана Пешића Сигме, Радослава Петковића…
Последњи коментари
Uopšte se ne slažem sa mišljenjem da Radmila Lazić treba da napada vlast jer joj nije isplaćena nagrada...Ona se protivila Miloševićevom režimu iz političkih i humanih razloga,a ne zbog sopstvenih interesa, pa ni sada to ne radi...Dragi moji, bez etičkih kriterijuma i inteligencije ne bi ni bilo poezije Radmile Lazić... Pročitajte bar neku njenu pesmu, pa ćete (možda) shvatiti...Nećete je isprovocirati. Visoko je ona iznad jeftinih prozivki i hvala joj na tome, zato je i cenjena.
Svaka cast Ministarstvu! Samo nek nastave da ih ne isplacuju!
I kada je dobila tu nagradu,trebalo je da je da siromasnim i poplavljenim Zajecarcima.









