Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Идем у музеј. Ја сам савремен/а” – мото је овогодишњих манифестација Музеја савремене уметности Републике Српске, који ове године обележава четири деценије постојања. Као Уметничка галерија основан је 1971. године, а захваљујући свом успешном раду, галерија је статус Музеја савремене уметности добила 2004. године. Од 2006. године Музеј савремене уметности РС је пуноправни члан Интернационалног комитета музеја.

Музеј се налази у центру Бањалуке у згради некадашње железничке станице, коју је 1891. године саградила Аустроугарска монархија. Ова зграда има статус националног и историјског споменика Босне и Херцеговине.

„Укупан простор Музеја савремене уметности је 3.033 квадрата, од којих је око хиљаду квадрата изложбени простор, што није мала, али није ни довољна површина. Због мањка простора одлична стална поставка Музеја измештена је у депое, како бисмо могли да приређујемо и изложбе савремене уметности. Имамо и мали продајни салон у центру града, у Улици краља Алфонса”, рекла је на почетку разговора за „Политику” директорка Музеја савремене уметности РС Љиљана Лабовић-Маринковић.

Она је истакла да је простор битан, али је од њега важнији фундус Музеја савремене уметности РС у којем је око две хиљаде експоната, подељених у три најважније збирке: босанскохерцеговачку, југословенску и светску уметност, које чине слике, акварели, цртежи, скулптуре, пастели...

„Музеј поседује дела Ратка Лалића, Мерсада Бербера, Радована Крагуља, Владимира Величковића, Стојана Ћелића, Виктора Мајданџића, Бекира Мисирлића, Јована Спреме, Душана Симића, Енвера Штаље, Миће Поповића, Петра Лубарде, Петра Омчикуса, Миливоја Унковића, Нивес Куртовић-Каурић, Исмара Мујезиновића, Еде Муртића, Јулија Книфера, Вјенчеслава Рихтера, Пјера Алешинског, Хаинца Мака, Ота Пинеа, Фриденсрахја Хундертвасера, Тадеја Погачара...”, казала нам је Љиљана Лабовић-Маринковић.

Она је додала да у оквиру Музеја делују четири одељења – збирки, документације, за педагошки рад и за изложбене и програмске делатности. Музеј има и библиотеку интерног типа са око четири хиљаде књига из историје, теорије и историје уметности, филозофије и каталога.

„Наша најзапаженија програмска делатност последњих година остварује се на пољу међународне сарадње. Последњих година реализовали смо велики број иностраних пројеката: изложбе пољске и француске графике, ’Ноћ музеја’, Европску савремену уметност, Јапанску савремену уметност, Пејзаж као лакмус у Њујорку, учествовали смо и у пројекту „Источне комшије” у холандском граду Утрехту... Ми смо организовали Прву међународну изложбу савремене уметности у Бањалуци ’Спа Порт’, Дијалог БиХ у Стразбуру и омогућили смо великом броју уметника из БиХ и региона да представе своје радове. Организовали смо изложбе Андрее Дифенбах, Феликса Балцера, Франсоа Женоа, Метјуа Боисадана, италијанског неореализма, Макса Ернста...”, објашњава директорка Музеја савремене уметности РС.

Она је рекла да хиљаду и по људи месечно посети Музеј савремене уметности. „Имамо и неколико ’путујућих пројеката’ – едукативних изложби које крстаре РС и регрутују младе Зворничане, Шамчане, Вишеграђане, Брођане... да буду грађани света. Суштина сваког нашег пројекта јесте поглед извана, спремност на суочавање са критичарима, теоретичарима уметности, а не само са посетиоцима. Дакле, посетилац Музеја није више позван да гледа, већ да – мисли. Савремена уметност није усмерена да задовољи потребу за лепим и допадљивим. Напротив, ова атакује на рацио; тражи акцију и интеракцију”, наглашава суштину рада Музеја савремене уметности РС Љиљана Лабовић-Маринковић.