Исковано у гету

„Искован у ватрама Бронкса и Кингстона, хип-хоп је постао есперанто младалачке побуне и покрет који одређује читаву генерацију”, пише у уводу књиге аутора Џефа Чанга, посвећене последњем бунтовничком музичком правцу у 20. веку. Ово дело, под називом „Не може да стане, неће да стане”, које је недавно објавио београдски издавач „Ред бокс”, бави се историјом хип-хопа, од настанка, за који се оквирно може узети 1973. година, до новог миленијума, стварања музичке индустрије и „брендирања” хип-хоп културе.

Аутор Џеф Чанг у уводу „Једне историје хип-хоп генерације”, како гласи поднаслов књиге, детаљно обрађује и период превирања у афро-америчком друштву, који је довео до стварања новог музичког правца. Бунт Афроамериканаца у Њујорку, касније колевци хип-хопа, рађа се још 1929. године, када је направљен дискутабилан урбанистички план, који је „спаковао” на хиљаде припадника радничке класе у блокове њујоршког насеља Јужни Бронкс, а паркови су временом постали попришта криминала. Дошло је до озбиљног одвајања на принципу расе, белци су остављали своје куће и одлазили у мирнија предграђа Њујорка, а сукоби између младих белаца, који су некада живели у Бронксу, и „придошлица”, Афроамериканаца и Латиноамериканаца били су све чешћа појава. Џеф Чанг бележи да је црна и обојена омладина почела да се организује у банде, у почетку из самоодбране, а затим ради моћи или из „зезања”.

– Дилери хероина, наркоси лопови и паликуће најамници, испунили су улице попут лешинара – бележи Џеф Чанг.

Године су пролазиле а из Јужног Бронкса стизале су лоше бројке – у току шездесетих година прошлог века, 600.000 људи било је незапослено, а стопа незапослености међу младима достизала је и 80 одсто. Просечни доходак је до средине седамдесетих пао на 2.340 долара, што је чинило половину просечног дохотка у Њујорку.

– Ако се блуз култура развила у условима тешког принудног рада, хип-хоп култура се развила из незапослености – констатује Џеф Чанг.

У књизи Џефа Чанга постоји и мапа која детаљно приказује како су биле распоређене банде, које су тих година под опсадом држале читав Бронкс. У оквиру једне од банди формиран је и бенд истоименог назива – „Гето брадерс”. Они су 1972. године издали албум са осам песама. Иако по стилу још далеко од хип-хопа, представљао је наговештај промене, и стварање новог правца у музици, а у себи је садржао позив на смиривање страсти и мир.

Године 1973. одржана је журка у западном Бронксу и, по Џефу Чангу, представљала је мит о постању. Тада је рођена и прва звезда хип-хопа, ди-џеј Кул Херк, који је написао и предговор за књигу „Не може да стане, неће да стане”.

И остало је, како се то каже, историја. Аутор на 500 страна детаљно анализира развој хип-хоп културе, који је временом постао вишерасни, мултикултурални генерацијски поглед на свет, преобразивши америчку политику и културу, да би на крају постао и део машинерије поп-музике и начин за обртање великог новца. Књига поседује и портрете великана хип-хопа, као што су Африка Бамбаатаа, Чак Ди (група „Паблик Енеми”) и Ајс Кјуб, а заснована је на интервјуима са ди-џејевима, реперима, цртачима графита и члановима банди. Чангово дело живописним стилом бележи догађаје, идеје, музику и уметност хип-хоп генерације, као својеврсну историју насиља и жеље да се то насилно друштво из корена промени.

Џеф Чанг је дипломирао на универзитету у Лос Анђелесу. Последњих петнаест година пише о култури, политици, уметности и музици за часописе у САД. Директор је музичке издавачке куће „Куанум”, а за књигу „Не може да стане, неће да стане” добио је низ значајних награда у Америци.

-----------------------------------------------

Шта је хип-хоп

Хип-хоп је културни покрет који у себи садржи скупину уметничког израза, као што је брејк-денс, цртање графита или ди-џејинг. Хип-хоп култура и музика уско су повезани са реповањем. Сам назив покрета потиче из сленга – „хип” у америчком жаргону значи бити обавештен, или у тренду. Године 1978, репер Кит „каубој” Вигинс је, исмевајући свог пријатеља који је одлучио да се придружи америчким маринцима, узвикивао „хип-хоп”, имитирајући гласом ритам војника који марширају.