Зајечар – Одавно држава, могло би се рећи још од смрти академика Драгослава Срејовића, 1996. године, није издвојила толико новца за истраживање, конзервацију и презентацију гамзиградске Ромулијане, као ове године. Сасвим је извесно да ће археолошки радови трајати до краја октобра, а конзерваторски чак до краја новембра, и да ће у летњу и јесењу кампању држава уложити више од 20 милиона динара.

Државу посебно хвали Брана Стојковић-Павелка, која већ 27 година по налогу београдског Завода за заштиту споменика културе брине о рестаурацији и заштити свега што је у минулим годинама овде, почев од 1953. године, откривено. Подсећа да је годинама мало улагано, али од када је Ромулијана доспела под заштиту Унеска 28. јуна 2007. године државна каса је све издашнија. Ове године само за заштиту издвојено је 16,5 милиона динара – за нову фасаду југозападног дела бедема и темељну реконструкцију још једне куле поред западне капије. Већ сада то палату чини споља знатно привлачнијом него минулих година.

Археолози Михаило Милинковић и Миодраг Сладић, професори  Филозофског факултета у Београду, не деле у свему мишљење госпође Павелке, али се надају да ће изузетни резултати јесење кампање утицати да и археолози добију већу наклоност државе. Источна капија палате тек треба да засија, а три свеже откривена хришћанска храма западно од улаза у палату обећавају и нова сазнања о животу на овим просторима у четвртом и петом веку, након најезде варвара и рушења палате. У току су тек пробна ископавања која потврђују летошњи геофизички снимак стручњака Немачког археолошког института, који су наговестили  остатке хришћанских храмова. Професор Михаило Милинковић каже да је задовољан пробним ископавањима. На само стотину метара од западне капије, изван зидова палате, налази се својеврсни црквени комплекс од три цркве приближно исте величине, на веома малом растојању. Потичу највероватније из четвртог или петог века, а пробна истраживања указују да је једна од њих имала и ободни утврђени зид, што је реткост на нашим просторима. Назиру се и архитектонска раскош и остаци мозаика.

Тек треба издвојити новац и проучити ко су били градитељи и какав је био однос ове три богомоље и оних унутар палате.

Јужна кула источне капије, старијег утврђења, такође је веома занимљива за истраживаче. Професор Миодраг Сладић каже да је реч о једној од укупно 16 кула старог утврђења (у старијем и млађем утврђењу има укупно 36 кула) и да је ова занимљива зато што се налази поред источне капије, која је до сада много мање истражена од западне. Досадашња откопавања, слој по слој, упућују да је у кули, у петом веку, најпре било смештено велико складиште жита, а затим и топионица. Очекује се да ће улазак у слој четвртог века бити такође занимљив.

Знатном бољим односом државе према Ромулијани задовољан је и директор Народног музеја у Зајечару Бора Димитријевић. Илустративан је, каже, и податак да је садашњи министар културе Небојша Брадић од 2008. године до сада три пута посетио ову царску палату и помагао да радови теку жељеним темпом. Неки његови претходници нису овде никада крочили ногом.