Нови Сад – Главне роле у чувеном балету Петра Илича Чајковског „Крцко Орашчић” (Шчелкунчик), који ових дана одушевљава публику у Српском народном позоришту (СНП) у Новом Саду, играју двоје Јапанаца – Такуја Сумитомо и Асука Маруо. Млади првачки пар у Војводину је стигао преко Естоније, а овде су затекли и колеге из Велике Британије, Италије, Румуније... У преко шест деценија дугој историји Балета СНП-а, ово је његов најјачи интернационали састав, што је, наравно, резултирало квалитетом.

Такуја (1989) и Асука (1990) играли су за „Vanemuine Ballet Theater”, најстарије позориште у Естонији. Он је завршио „Хомура Томои” балет у Осаки и „Краљевску балетску школу” у Антверпену, а она се школовала у матичном „Танака балету”, „Националној играчкој академији” у Пекингу и „Националној високој школи игре” у Марсеју. Такуја се јавио на аудицију коју је крајем прошле сезоне расписао Балет СНП-а у европском магазину за игру.

– Били смо задовољни оним што је Такуја показао, а и његов први утисак је био сјајан. У међувремену, он је обавио још неколико аудиција по Европи да би се после неколико месеци јавио и рекао да је одлучио да игра у Новом Саду, уколико смо још заинтересовани. Замолио нас је да погледамо и његову колегиницу Асуку, с којом је као професионални партнер играо у Естонији – прича за наш лист директорка Балета СНП-а Оливера Ковачевић Црњански.

Биографија Асуке Маруо и снимак варијација „Жизеле”, једне од најзначајнијих и најкомплекснијих балетских солистичких рола, одушевили су директорку новосадског балета, која је себи рекла: „Ово је јединствена прилика да добијемо један заиста првачки пар”. Уговори су потписани средином августа, а двоје младих играча из Јапана остаће у СНП-у и целе наредне сезоне.

– Нашли су стан близу позоришта, јер практично радимо нон-стоп, са паузама од свега два-три сата дневно. Веома су скромни и дисциплиновани. Играју све, и у ансамблу, и мање солистичке улоге, а сада су заиграли и главне првачке улоге. Показују велико поштовање према професији, колегама и ауторима. Никада се не жале, приме информацију, климну главом и дају резултат. Људи у ансамблу их воле и цене – истиче Оливера Ковачевић-Црњански.

Такуја Сумитомо нам каже да је веома срећан у Новом Саду, да му прија окружење:

– Град је прелеп, а људи су топли и веома љубазни. Потврдила су се наша очекивања да је СНП веома професионална и квалитетна позоришна кућа, као и сви играчи с којима радимо.

Његова колегиница Асука Маруо, са смешком признаје да још не говоре српски, али да им због тога никада није било непријатно. Са осталим члановима ансамбла комуницирају на енглеском. 

– Сви се труде да нас разумеју. Они нас понекад уче српски, а ми њих понекад учимо јапански. Зар не мислите да је то сјајно – одговара нам млада играчица.

Балет СНП-а има још једну Јапанку – Азусу Оиши, која је стигла пре две сезоне, а била је јако срећна када је чула да ће јој доћи и сународници. Азуса је претходно играла у Лондону, одакле је дошао и Енглез Џошуа Икоб. На исту аудицију јавио се и Давид Груосо из Италије, изузетан млади играч. Уз колеге из Румуније, које у новосадској кући већ одавно схватају као своје, интернационални састав је и те како разноврстан.

У Балету СНП-а нам објашњавају да млади играчи у Нови Сад долазе превасходно због занимљивог репертоара, с обзиром да су плате скромне. Наравно, овде имају прилику да раде с врсним педагозима и кореографима, а веома битан разлог због којег се одлучују да дуже остану јесу и добри међуљудски односи. У последње две-три године Балет СНП-а је успео да направи и озбиљан мушки ансамбл, што је у овој уметности прилично велика ствар.

----------------------------------------------

Плаћају да играју

Директорка Балета СНП-а каже у Јапану има пуно квалитетних играча, и да жене чак плаћају да би играле, уместо да је обрнуто. Толико их је много. Такође, све је више одличних играча у Европи који немају посла, јер је економска криза свуда. Истиче да је срећна што су се квалитетни играчи јавили на њихову аудицију.

----------------------------------------------

Следећа „Милева Ајнштајн”

Балет СНП-а има педесетак играча, али због година (стари проблем с пензијом) сви не могу на сцену. У екипи младих првака су и Јелена Лечић-Колчерију, Андреј Колчерију, Андреја Кулешевић и Ливију Хар, а још увек играју и добро познати Оксана Сторожук, Милан Лазић и Драган Влалукин. Пре „Крцка Орашчића” постављена је представа „Дон Кихот”, на коју су врло поносни, а обновили су и „Жизелу”, „Лабудово језеро”, „Даму са камелијама”... Следећа балетска премијера је „Милева Анштајн”, у кореографији Сташе Зуровца, која ће бити изведена крајем априла.