Каленић небески Јерусалим

Црква манастира Каленић посвећена Ваведењу Богородице најрепрезентативније је градитељско остварење не само средњовековне српске архитектуре већ и источнохришћанске. Каленић је грађевина настала у 15. веку по узору на дворску цркву кнеза Лазара у Крушевцу, у народу позната као Лазарица. Вредност и лепота Каленића је у архитектури и сликарству,каже за „Политику” Иван Стевовић, доцент на одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, са којим смо разговарали поводом предстојећег обележавања 600 година постојања овог здања.

Иван Стевовић је аутор књиге „Каленић – Богородичина црква у архитектури позновизантијског света”, која је отворила читав низ питања, на која су његове колеге дале садржајне одговоре у оквиру научног скупа одржаног прошлог викенда у конаку овог манастира. Научни скуп под називом „Манастир Каленић– у сусрет шестој стогодишњици” организовали су Одељење историјских наука САНУ и Шумадијска епархија Српске православне цркве.

Описујући Каленић, Иван Стевовић између осталог каже:

–Градитељ цркве је у најдубљем смислу речи створио дело по највишим критеријумима епохе, које кореспондира са цариградским црквама. О градитељу овог здања не знамо ништа, градитељи се у то време нису потписивали именом. Ипак, видимо да је користио начела позната у византијском свету, али је и модификовао узоре. Грађевина је брижљиво зидана, педантно и приљежно као ретко где у византијској архитектури. Црква је у основи тролисна, класичан тип у моравској Србији, а фасада се састоји од различито обојене опеке, читав низ површина је покривен такозваним шах пољима по свим феноменима оптичке илузије. Тај мотив је имао више значења не само у визуелном смислу, и доводи нас до тога да ову грађевину сматрамо материјализацијом небеске цркве на земљи и до тумачења Каленића као небеског Јерусалима.

Наш саговорник напомиње да је камена пластика изведена флоралним мотивима и да упућује на оно о чему говоре средњовековни списи – да се Богородица повезује са цветним мотивима.

–Каленић далеко надилази локалне оквире и исказује универзалне идеје присутне и на истоку и на западу. Србија деспота Лазаревића била је отворена према свим странама света – наводи Стевовић

Обележити тачно у датум шест векова овог здања није тако лако, с обзиром на то да прецизан податак о тачном времену када је саграђено није могуће сазнати. Наиме, претпоставља се да је Каленић изграђен између 1407. и 1413. године. На основу делимично очуваних сигнатура и записа монаха Герасима из 1760. или 1767. утиснутог на ктиторској композицији у припрати цркве, ово здање су изградили високи дворски чиновници деспота Стефана Лазаревића – протовестијар Богдан са женом Милицом и братом Петром.

Оскудна сазнања о великодостојнику Богдану и његовој породици отварају низ питања о животу, статусу, породици.Одговори би се могли наћи тек након археолошких истраживања која би се спровела у унутрашњости цркве на местима одређеним за сахрањивање ових личности. Расположиви историјски подаци, иако скромни, углавном се односе на време од краја 18. до 20. века. Каленић је у току 17. и 18. века био више пута пустошен и обнављан. Уживао је својевремено велики углед па су 1815. из Срема пренете мошти Стефана Првовенчаног, где су биле све до 1839, када су смештене у Студеницу.

То време обележено је поправкама, обновама и великом градњом пратећих објеката. Рушен и обнављан у току своје дуге историје, Каленић је у великој мери променио првобитан изглед. Од времена настанка сачувана је само црква, док су остали објекти били разграђени и затрпани, тако да се нису знале ни границе, а ни садржај старог манастира. Сви објекти данашње манастирске целине новијег су датума: године 1840. изграђена је кула звонара, године 1845. оградни зид са источном капијом на горњој порти, 1911/1912. велики конак, проширен на северној страни 1929. године, а 1922. мали конак и низ помоћних објеката у економском, западном делу горње порте.

-----------------------------------------

Фреске радило више сликара

Значајну уметничку вредност на цркви манастира Каленић представља богата декоративна пластика заступљена на порталима, прозорима и фасади. То је плитко резана камена орнаментика карактеристична за споменике моравске школе. Најрепрезентативнија представа налази се поред јужне бифоре припрате, где је приказана Богородица са Исусом Христом и два шестокрила серафима. Манастир Каленић је живописан непосредно по завршетку изградње. Фреско сликарство је радило неколико сликара из области које су биле у власти Мрњавчевића. Црква манастира Каленић се убраја у најупечатљивије споменике моравске школе. Зидана је наизменично каменом и опеком, а фасада је подељена вертикално стубићима и хоризонтално, кордонским венцима. Декоративна пластика на порталима и прозорима, лукови, колонете и розете дају посебну лепоту храму. Живопис Каленића је распоређен систематично за разлику од наративног стила са великим бројем циклуса који је доминирао у српској архитектури средином 14. века. Пропорције фигура и композиција су савршено прилагођене пропорцијама зидова. Сликарство Каленића тежи трансценденталном, лирском и инсистира на блискости човека и природе.