Knjiga „Letopis srpske fotografije 1839–2008”Gorana Malića, u izdanju „Fotograma” iz Beograda, koja je odskora dostupna našoj publici, prvi put u istoriji srpske kulture, na 240 stranica, i kroz 165 reprodukcija fotografskih dela, sabira i opisuje najvažnije trenutke iz 170 godina duge istorije srpske fotografije.

Podsećajući na pojave i događaje sa početka 19. i potom 20. veka, autor je ponudio sveobuhvatan uvid u razvoj fotografije na našim prostorima, prateći jasne metodološke principe, oslanjajući se na štampani, publikovani materijal, na ono što je bilo i ostalo na taj način dostupno javnosti, ali i na građu iz arhiva. Malić u ovoj hronici prati srpsku fotografiju u širim društvenim okvirima, držeći se, prema rečima kritike, fotoklupske logike i estetike, ne zaboravljajući vreme početaka društvenog priznanja fotografije kao umetnosti. Ovo delo koje, prema rečima recenzenta prof. dr Miodraga Jovanovića, nije voluminozno, svakako jeste monumentalno, jer, pored temeljnog i veoma emotivnog prikaza razvoja ovog vida umetnosti, otvara put ka ostvarenju još jednog važnog cilja – pisanju prve enciklopedije srpske fotografije. Mnoštvo podataka i preko 620 pomenutih imena knjigu čini posebno vrednom, dok hronološka preglednost omogućava relativno lako putovanje kroz sve faze razvoja fotografije koje se mogu selektovati i obraditi kada je domaći kulturni prostor u pitanju.

Malić je, kako sam kaže, na knjizi radio nešto preko dve godine, ali je ona, zapravo, proizvod znatno dužeg posvećenja ovoj temi i interpretacije građe koja je sakupljana i proučavana gotovo tri decenije.

– Naime, istorija srpske fotografije nema proučene pojedine oblasti, mi ne znamo kako je tekao razvoj portreta, a ni kako su se razvijale druge teme i motivi dok ni posle sedamnaest decenija trajanja fotografije u Srbiji nemamo ni osnovni, makar i sažeti, imenik autora, niti znamo njihove biografije. Kod nas se pominje večitih desetak do petnaest imena, pa se tako stiče utisak da su istoriju naše fotografije gradili samo Anastas Jovanović, Milan Jovanović, Rista Marjanović i pet-šest savremenika iz druge polovine 20. veka. Iz tako skučene interpretacije ispada da je istorija naše fotografije siromašna. Nastojao sam da, srazmerno doprinosima nekih autorskih ličnosti, ispravim nepravdu i rehabilitujem mnoge zaboravljene stvaraoce, poput Petra Veljkovića, Ratimira Stefanovića, Svetozara Grdijana, Vladimira Zalenskog, Čedomira Kuševića, Julija Brežana, Petra Vraneša, Dragutina Grbića ili Predraga Pećinara – objasnio je Malić na predstavljanju knjige u galeriji „Artget” Kulturnog centra Beograda.

Da podsetimo, Malić (1947)jeistaknuti istoričar srpske fotografije, autor više samostalnih izložbi fotografije i većeg broja studijskih i kustoskih projekata, problemskih ili monografsko-biografskih, opšte i srpske fotografske istorije 19. i 20. veka.

M. Dimitrijević