politika
За недељу 21. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Мерсовци лете у историју

Почиње дуга турнеја Компаније Мерса Канингама која ће до краја 2011. приказивати сценску оставштину славног кореографа
Мерсовци лете у историју
Њујоршка компанија одлази у историју

Овога месеца, или сасвим прецизно – 12. фебруара, компанија славног кореографа Мерса Канингама  (1919–2009)  креће на своју дугу, и последњу, турнеју. Тако је желео и у свом тестаменту срочио славни уметник који је преминуо прошлог јула.

Тај последњи, почасни  „круг” компаније овог револуционарног „Ајнштајна игре”, како су га неки поштоваоци звали, почиње наведеног дана у Колумбусу (Охајо) а завршиће се последњег дана 2011. године у Њујорку. Епилог ће бити: ...  „Срећна нова 2012” и  –  славна компанија, као и њен оснивач, одлази у историју. Осим у Колумбусу,  „мерсовци” ће овога месеца три дана играти и у Риму, а све до оног плеса на растанку, код куће – у Њујорку, видеће их на позорницама у десетинама градова са обе стране Атлантика.

У компанији је седам мушких и седам женских играча. На опроштајној турнеји они ће изводити више од десет балета, све са кореографским потписом Мерса Канингама. То је тек изабрани делић блага из његове старе шкриње у којој се током седам деценија дуге уметничке каријере накупило око 200 плесних комада и још четири пута више специјалних радова, такозваних „догађаја”. Овом несвакидашњом путујућом ретроспективом једног изузетног кореографског опуса, „изложбом” дугом скоро две године, обухваћене су креације у распону од пола века – од  „Antic meet” (1958)  до  „Xover”   (2007).  У том избору видимо и нека такође славна имена – композитора Џона Кејџа и Ендија Ворхола, као аутора сценографије.

Последња турнеја неће довести Компанију Мерса Канингама у Београд, али, зашто не рећи, да су и они некад били овде и  –  тријумфовали на 6. Битефу. Представили су се са неколико комада, у Музеју савремене уметности и у Атељеу 212.  Њихов „Кенфилд или свемирски  инжењер”, својеврсни омаж Николи Тесли, проглашен је за најбољу представу на фестивалу те далеке 1972. године.


М. Ш.
[објављено: 09/02/2010]
stampanje  posalji prijatelju

Повезани текстови






Интервјуи
РЕЈФ ФАЈНС, глумац и редитељ
Ралф Фајнс: Шекспир се бавио лидерством

ИНТЕРВЈУ: СТИВЕН ХЕЛЕР, графички дизајнер
Ко је ставио О у Обамину кампању

Небојша Ромчевић, драмски писац
Песимизам је интелектуална лењост

Тео Спихалски, позоришни редитељ
Заразни хумор Душка Ковачевића

Живорад Недељковић, песник
Дабогда целога живота клетве смишљао



Balkanski književni glasnik