Овога месеца, или сасвим прецизно – 12. фебруара, компанија славног кореографа Мерса Канингама  (1919–2009)  креће на своју дугу, и последњу, турнеју. Тако је желео и у свом тестаменту срочио славни уметник који је преминуо прошлог јула.

Тај последњи, почасни  „круг” компаније овог револуционарног „Ајнштајна игре”, како су га неки поштоваоци звали, почиње наведеног дана у Колумбусу (Охајо) а завршиће се последњег дана 2011. године у Њујорку. Епилог ће бити: ...  „Срећна нова 2012” и  –  славна компанија, као и њен оснивач, одлази у историју. Осим у Колумбусу,  „мерсовци” ће овога месеца три дана играти и у Риму, а све до оног плеса на растанку, код куће – у Њујорку, видеће их на позорницама у десетинама градова са обе стране Атлантика.

У компанији је седам мушких и седам женских играча. На опроштајној турнеји они ће изводити више од десет балета, све са кореографским потписом Мерса Канингама. То је тек изабрани делић блага из његове старе шкриње у којој се током седам деценија дуге уметничке каријере накупило око 200 плесних комада и још четири пута више специјалних радова, такозваних „догађаја”. Овом несвакидашњом путујућом ретроспективом једног изузетног кореографског опуса, „изложбом” дугом скоро две године, обухваћене су креације у распону од пола века – од  „Antic meet” (1958)  до  „Xover”   (2007).  У том избору видимо и нека такође славна имена – композитора Џона Кејџа и Ендија Ворхола, као аутора сценографије.

Последња турнеја неће довести Компанију Мерса Канингама у Београд, али, зашто не рећи, да су и они некад били овде и  –  тријумфовали на 6. Битефу. Представили су се са неколико комада, у Музеју савремене уметности и у Атељеу 212.  Њихов „Кенфилд или свемирски  инжењер”, својеврсни омаж Николи Тесли, проглашен је за најбољу представу на фестивалу те далеке 1972. године.