Милански дани Леонарда да Винчија

Специјално за Политику

Лондон – Недавно откривена слика Леонарда да Вичија „Салватор мунди” („Спаситељ света”), након рестаурације, изложена је на управо отвореној изложби „Леонардо да Винчи – сликар на миланском двору ”у Националној галерији у Лондону.

Кустоси велелепне галерије на Трафалгар скверу веома су поносни на овај подухват, будући да су слике позајмљене из најпрестижнијих светских музеја, што је директор Националне галерије Николас Пени назвао великим дипломатским тријумфом. Према писању „Ивнинг стандарда”, кустосу изложбе Луку Сајсону требало је пет година да убеди неке музеје да позајме највреднија Да Винчијева дела. О популарности овог догађаја сведочи и чињеница да су до јануара 2012. све карте за изложбу унапред резервисане, а

Леонардо да Винчи (1452–1519), његов живот и његова уметност предмет су и домаћих задатака у основним школама.

Изложба је отворена 9. новембра, а трајаће до 5. фебруара наредне године, што је у принципу кратко за блокбастер изложбе. Лондонска поставка представља најпознатије слике Да Винчија које су настале за време његовог боравка у Милану (1482–1499), када је сликао за тадашњег владара Милана Лудовика Сфорцу. Ово је изложба која после дужег времена приказује Да Винчија не као проналазача, научника, конструктора, већ пре свега као сликара.

На изложби се налази девет слика и више од 50 цртежа.

(/slika2)Међу њима су „Портрет музичара” (Библиотека Амбросијана у Милану), „Свети Јероним” (Ватикан, Рим), „Дама с хермелином” (Фондација Шарториски, Краков), „Belle Ferronniére” (Лувр, Париз) и две верзије „Богородице на стенама” – једна, рађена 1485,  позајмљена је из Лувра, и  друга, каснија верзија(1506/1508) која припада лондонској Националној галерији и на којој се примећује мање детаља у сликању природе, као и сведенија палета. Ова слика је  заједно са „Спаситељем света” управо рестаурисана за лондонску изложбу.

– „Спаситељ света” је пронађен пре две године и слика је донесена код нас на рестаурацију. Највише је била оштећена Христова глава, најмање руке, али да бисмо били сигурни да ли је ова слика заиста дело Леонарда да Винчија, консултовали смо се са многобројним светским експертима и док нисмо добили „критичну масу” позитивног мишљења нисмо излазили у јавност – објашњава у краткој изјави за „Политику” Пер Рамберг, један од кустоса изложбе.

Изложени портрети показују Да Винчијеву фокусираност на унутрашњи живот, на психологију сликаних модела. У том смислу једно од најрепрезентативнијих дела је „Дама с хермелином”, односно портрет Чечилије Галерани, шеснаестогодишње љубавнице Лудовика Сфорце.

На посебном спрату Националне галерије представљена је „Тајна вечера”, којом је Да Винчи осликао зид цркве Санта Марија дела Грације, 1490. у Милану, а на овој изложби представљена је верна копија овог дела, чији је аутор Леонардов савременик, његов ученик Ђампјертино (1550–1500). Слика је власништво Краљевске академије уметности у Лондону. Уз „Тајну вечеру” представљена је отворена свешчица, где је на једној страници Леонардо описао вечеру, односно гестове, изразе лица, запрепашћеност и изненађење 12 апостола у тренутку када им Христ саопштава ко га је издао:

Један који пије и оставља чашу на место и окреће главу ка ономе који говори... Други са отвореним шакама показује дланове, слежући раменима и отварајући уста запањен... Трећи извирује да види говорника...

Уз ово монументално дело представљени су и цртежи, скице са увећаним детаљима слике, као на пример шака Светог Јована, Јудина чаша и слично...

На изложби у Националној галерији није представљена Мона Лиза. Један од разлога, истина мање уверљив, јесте чињеница да је Да Винчи сликао Мона Лизу у Фиренци, тако да ова слика не припада корпусу Леонардових дела насталих током плодног рада у Милану.

Други, свакако уверљивији, разлог можда је најбоље описао Лук Сајсон, главни куратор изложбе, изјавом пренетом у „Гардијану”: „Особље Лувра би радије трчало голо наоколо него што би позајмило Мона Лизу.“

Марија Ђорђевић