Берлин, 15. фебруара - Када су негде средином деведесетих година зидови Бристола, а потом и Лондона, осванули осликани неуобичајеним графитима непознатог аутора, са јасним антиратним, антикапиталистичким и антиглобалистичким порукама, па се потом догодило и то да су дежурни чувари почели да проналазе његове урамљене слике по британским музејима и зоо-врту, маса је са одушевљењем прихватила новог анонимног уличног хероја, који користи псеудоним Банкси (Banksy).

И док су обожаваоци широм света, упознати иначе и путем Инетернета са Банксијевим уличним „чинодејствовањем”, његове графите прогласили уметношћу, британска влада је то јасно и гласно окарактерисала као вандализам, а Банксија као „најобичнијег вандала и провокатора”. Његове интернационалне графитерске колеге брзо су препознале да је њихова „породица” добила новог, важног и веома квалитетног члана, те Банкси постаје идол и икона читавог андерграунд уметничког и бунтовничког покрета, али и центар пажње маркетиншких агенција, музичких и филмских звезда и колекционара уметнинама (и полицијских патрола, наравно). Банксијево име и његови графити постају бренд, а да нико још увек није открио његов прави идентитет (Британци нагађају да би му име могло бити Роберт или Робин Банкс), нити видео његово лице у јавности.

Није га видела ни публика Берлинског фестивала, мада се томе надала, с обзиром да је јуче у главном програму гледала његов усхићујући дугометражни документарни филм „Излаз кроз поклонџиницу” (Exit Through the Gift Shop), с којим је Банкси успешно упливао и у филмске воде. Оставши доследан својој анонимности (због бројних судских процеса строго га чува) и анонимности читавог „стрит-арт” герилског покрета, Банкси се берлинској публици обратио из Енглеске преко сателитског линка, замаскиран капуљачом и затамњеног лица.

– Нажалост, не могу да будем данас са вама. Сматрао сам да је било важно да почнемо снимање глобалног феномена уличне уметности, осећао сам да нам људи не би веровали кроз шта пролазимо уколико им не покажемо аутентичне снимке. Иронија је, али „Излаз кроз поклонџиницу” је један од најискренијих филмова који ћете икада гледати. Није постојао план, није било сценарија, нисмо чак ни били свесни да стварамо филм док нисмо стигли до пола пута. Док год ви будете имали мала очекивања, биће ово добар филм. У сваком случају, гледаћете први светски стрит-арт „филм катастрофе”– рекао је у свом сателитском обраћању Банкси.

И није разочарао. Напротив. Пред гледаоцима је динамичан, духовит и аутентичан герилски филм, 87-минутна прича о историји и легенди уличног уметничког покрета који је настајао у последњој декади 20. века, о његовим главним актерима, међусобно повезаним иако расутим по целом свету. Прича је довитљиво испричана из визуре француског ексцентрика а америчког имигранта и чувара продавнице, пасионираног аматерског сниматеља – Терија који ће касније постати познат и под уметничким именом „Господин Испрање Мозга” (урадиће чак и плакат за турнеју Мадоне). Захваљујући његовој фанатичној љубави према камери, током година су настали километри и километри снимљених трака са аутентичних „уличних догађаја” широм света, током којих су, под окриљем ноћи, радили спрејеви и освањивала провокативна „уметничка дела” по зидовима њујоршких небодера, париских мостова и британских складишта.

У филму је забележено све – и како је пасионирани Тери упознавао славне графитере, како је дошао до оног најанонимнијег – Банксија, како је освојио њихово поверење и успео да сачува њихове идентитете, храбро их годинама пратећи кроз све вратоломне акције. Оно што Тери није умео да уради јесте то да снимљени материјал преточи у филм. То је на крају учинио Банкси.

Резултат је сада познат. Ово је невероватно забаван филм, хибрид између стварности и фикције, толико бизаран да се човек запита да ли је истинит, са спектакуларним снимцима и ексклузивним материјалмом. Филм бележи и настанак графита на зидовима Њу Орлеанса после ургана, на онима што раздвајају Палестину и Израел, шале и провокације, „политичке шамаре” попут убацивања лутке затвореника у Гвантанаму у парк Дизниленда или „медијске спрдње” са заменом ЦД-а Парис Хилтон са Бангсијевим по продавницама широм света, те и подметањем новчаница са ликом принцезе Дајане уместо краљичиним.

Сви најважнији „сатирични комади” Банксија и неколицине његових колега, са изразитим печатом критике конзументског друштва, такође су ту. Филм бележи и да су међу конзументима његове уметности и Анђелина Џоли и Бред Пит, Џуд Лоу. Сви су они лично били присутни на изложби у Лос Анђелесу на којој је главни „експонат” био џиновски изнајмљени слон, обојен црвеном бојом за колаче. И аплаудирали су. Налазе се и међу купцима његових скупоцених графита и „инсталација”...