Јапански архитекта Су Фуџимото био је звезда тек завршених других Београдских дана Ориса, одржаних 18. марта у Дому синдиката. Иако је одржао прво предавање, до самог краја манифестације у паузама су му прилазили студенти и млади професионалци. Желели су да поразговарају, успоставе контакт, да се сликају с њим...

„Живим у Токију, а рођен сам на северном острву Хокаиду. Земљотрес је погодио североисточни део Јапана, па то није много утицало на токијски ареал, али после земљотреса почели су проблеми са нуклеаркама. Сви смо забринути. Људи у Токију нису у паници. Врло је смирено и живи се свакодневни живот.”

Архитекти су обавили веома добар посао у Јапану, а у вези са земљотресом.

Јапан је земља земљотреса. Пре сто година био је велики земљотрес у Токију и после тога смо развили технологије против земљотреса. Сада имамо стриктна правила у вези са земљотресима и грађењем. То је један од разлога што развијамо добре инжењерске идеје. Мислимо паралелно о архитектури и конструкцији.

Могу ли јапански архитекти поново изградити Јапан?

Пре 15 година био је велики земљотрес у Кобеу. Страшан. После тога смо поново изградили град и цео систем. Сада је све веома слично. Морамо све поново да изградимо. Можемо да направимо нови концепт града. За ново еколошко, информатичко доба. Треба брзо да обезбедимо минимум функција, а у исто време да развијемо нове визије града будућности. Ако будемо имали среће, то ћемо комбиновати. Надам се да ће јапански народ успети да преживи и да настави после ове трагичне, ужасне несреће.

Ваша најновија реализација, библиотека у Токију, сва је у конструкцији и стаклу. Занимљив је и однос према књигама.

Био је то врло тежак изазов јер библиотечки систем долази из западног света. Таква врста библиотека је нова за нас. Систем библиотека долази у Јапан отприлике у исто време кад и модерна архитектура. Та институција је сада на преломној тачки. Електронске књиге и интернет су много тога преузели. У овој библиотеци покушао сам да пронађем важност и право значење књиге. Мислио сам о лепом пулту за књиге. Не о пулту за интернет, већ да се додирне права књига.

Моја библиотека је на неки начин шума књига. Можете ходати кроз њу, као кроз шуму. Можете се препустити и открити своју књигу, или наћи леп и удобан простор. Такво искуство врло је важно у библиотеци. Библиотека је и место у којем морате наћи књиге. Потребан је систематски распоред. Волим да комбинујем систематичност са хаотичношћу која је налик шуми.

Библиотеку чине огромне полице за књиге, а простор је спиралан. Спирала је фантастичан облик јер кад сте у центру окружују вас све врсте књига. Врло је лако наћи књиге, а у исто време библиотека је класична форма лавиринта. Ако не знате коју књигу тражите онда се можете лако изгубити у позитивном смислу те речи. Можете уживати у шетњи, у пребирању по књигама... То је дуалитет, двојно значење спиралне форме: врло је систематичан и у исто време хаотичан лавиринт.

Колико дуго „живи” кућа модерне у Јапану?

Јапанска архитектура није за вечност. После Другог светског рата архитекти су много градили и много се рушило. Била је велика фреквенција грађења и рушења, али сада је еколошка ера. Није све у промени, променили су се услови.

Колико мислите да ће ваше зграде живети? Неколико деценија, или...?

Рецимо, библиотека. Клијент је рекао да треба да траје 50 година. То није ни тако кратко ни тако дуго. За Јапанце је 50 година живота једне зграде јако дуг период. А могу да претпоставим да је за западни свет 50 година веома кратак период. У Јапану су ове ствари реалност. Стамбене индивидуалне куће трају највише 20-30 година. Врло је кратак „живот” кућа код нас. У Јапану је концепт отприлике исто важан колико и архитектура. Концепт може трајати вечно. Ако је концепт добар, онда ће га и после 100 година разумети и поново прочитати не би ли створили нову архитектуру.

Концепт је заувек, а зграда за релативно кратак период. Можда у томе лежи разлог што западни свет не разуме увек Јапанце, што се дивимо вашој смирености и уздржаности... и имате посебан однос према природи.

То је део јапанског традиционалног менталитета. Наш став према архитектонском концепту инспирисао је Мис ван де Роеа и Корбизијеа. Ми смо друга култура али смо попримили неке елементе и од запада. Преводимо неке основне концепте на нашу културну матрицу. И наша мирноћа је базирана на нашој хиљадугодишњој традиционалној култури. Однос према природи је такође заснован на јапанској култури. За нас природа и ствари направљене људском руком имају једнаку вредност. То се нарочито види у нашим вртовима.

У каквом сте били односу са инвеститором библиотеке у процесу њеног пројектовања?

Та библиотека је за уметнички универзитет у Токију. Клијент није индивидуа, већ борд, што је било много лакше за комуникацију. Прво су захтевали библиотеку, и то лепу, фантастичну библиотеку. Али нису знали шта је то. Или шта је уопште библиотека. Тражили су уобичајену библиотеку, а предложили смо им уз задовољавајућу функционалност и комбинацију функционалности и нечег новог. Функционалност је важнија у процесу тражења књиге, а онај део са шумом и лутањем предложили смо не би ли се добило богатије искуство библиотеке. Исказали смо то обликом библиотеке, кроз њен план, а борд је после много дискусија то схватио и на крају су дозволили да наставим.

Како су се осећали у њој кад је изграђена?

Мислим да су студенти и корисници задовољни. Она задовољава основне функције а има и још нешто – искуство је различито од уобичајеног.

Снежана Ристић