Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најбоље представе из Петербурга

Најбоље представе из Петербурга
Сце­на из пред­ста­ве „Вишњик” (Фотографије Нева арт)

 Одабир Београда као једног од градова за одржавање фестивала „Петербуршка позоришна сезона” није случајан. Увек се реализација једног тако обимног и значајног пројекта усаглашава са Градском управом Санкт Петербурга, узимајући у обзир спољну политику Русије и нашег града. Београд и Србија су наши стратешки партнери, ово је православна земља, део словенског света и наши односи су увек били добри и пријатељски – каже за „Политику” Виктор Минков, уметнички директор фестивала „Петербуршка позоришна сезона”, најављујући гостовање угледних руских позоришних кућа у Београду у организацији продукцијске куће Нева Арт из Санкт Петербурга.

После Прага, Марсеја, Хелсинкија, Берлина, Дрездена, Тел Авива, Хаифе и Тбилисија девети по реду фестивал „Петербуршка позоришна сезона” биће одржан од 3. до 6. новембра у Југословенском драмском позоришту у Београду. На сцени „Љуба Тадић” београдској публици биће представљене четири представе: „Вишњик” А. П. Чехова, у режији Јурија Цуркануа у извођењу театра Руско предузеће (3. новембра), „Баал” Бертолда Брехта у режији Александра Морфова у продукцији позоришта „Вера Комисаржевска” (4. новембра), представа „Браћа” по роману „Браћа Карамазови” Ф. М. Достојевског редитељке Јевгеније Сафонове, са којом гостује театар „Уточиште комичара” (5. новембра), као и „Магбет” Вилијама Шекспира у режији Лука Персевала и у извођењу театра „Балтички дом” (6. новембра).

– Са ЈДП-ом смо се спријатељили још приликом манифестације „Дани духовне културе Русије” која је одржана током новембра 2014. године. Том приликом смо се договорили са управницом Тамаром Вучковић да ће се ова главна међународна активност Русије у области позоришне уметности, одржати управо у Београду, на његовој најзначајнијој позоришној сцени, каже Виктор Минков и објашњава какво је, заправо, „Лице позоришног Петербурга”, будући да Санкт Петербург важи за један од најлепших градова на свету:

– Позоришни профил Петербурга је разнолик. Ту су позоришта чији је оснивач Министарство културе Русије, славни Александрински театар, Велико драмско позориште, Мало драмско позориште – театар Европе Лава Додина, ту су и градска позоришта чији је оснивач Комитет за културу Санкт Петербурга. Управо ће она бити представљена током „Петербуршке позоришне сезоне”, а ту су и регионална позоришта. Позоришни профил Петербурга су његови значајни и угледни редитељи и глумци, сценографи и композитори, кореографи и мајстори светла. У Петербургу је преко стотину премијера годишње. И наравно, ту су и његови главни брендови, Маријинско позориште и чувена петербуршка Филхармонија.

А на питање којим принципом су се гости из Санкт Петербурга водили приликом избора представа са којима ће гостовати у ЈДП-у, наш саговорник одговара:

–Увек када бирамо представе за нову „Петербуршку позоришну сезону”, трудимо се да водимо рачуна о интересовању публике у земљи у којој гостујемо. Овога пута смо се помно консултовали са пријатељима и колегама из ЈДП-а, и посебно са Тамаром Вучковић. Нама је, наравно, у интересу да представимо оно што је најбоље, али да то буде занимљиво и овдашњим гледаоцима. Све представе из Петербурга које ће гостовати у Београду су сјајно оценили петербуршки и руски позоришни критичари и све је одлично прихватила публика. Свака има неку своју личну, занимљиву причу о настанку. Поред тога, све представе ће бити титловане, преведене, а тај рад на преводу је филигрански, мора да одрази сву сложеност и значење језика, али и да омогући праћење, разумевање представе. 

Виктор Минков осврнуо се и на значај културне размене и важност укрштања позоришне енергије најављујући даље планове у неговању културне сарадње између Санкт Петербурга и Београда:  

– Савремени свет пролази кроз врло сложене политичке, економске и културне прилике. Све више се удаљавамо и отуђујемо. Искуство ми говори да понекад људи из културе, позоришни људи, чине пуно више од политичара и управо је култура та која, у тешким временима, чини да се те везе сасвим не прекину и учи нас да будемо стрпљивији и бољи једни према другима. Један од мојих циљева је да јачам те везе у култури између наша два народа, да умножавам контакте, ван сваке идеологије, да представљам, да показујем културу моје земље и мог народа, без било какве политике. Мислим да ће следећи корак у нашој сарадњи бити „Дечији Петербург”, који смо већ реализовали у Бечу, Прагу, Берлину, Солуну, Милану и који врло комплексно представља дечије стваралаштво у највећим светским метрополама. Деца су цвет нашег живота. У Петербургу је степен уметничког и музичког образовања деце на врло високом нивоу и ми бисмо желели да то покажемо и српској публици. Наравно, било би врло корисно и добро да у Београд доведемо и звезде петербуршког балета, али то је врло захтеван и скуп пројекат који није могуће остварити без подршке спонзора. Ми смо заиста отворени и желимо да будемо уз Београд и Србију.

---------------------------------

Воли осаму на Калемегдану

Виктору Минкову ово није први пут да гостује у Београду и Србији. А ево по чему памти своје претходне боравке:

–Топлина људи, лепота града, осећај блискости и одсуство патетике ми пријају и омогућавају да се осећам као код куће. Волим да шетам по центру, да се осамим на Калемегдану или да застанем крај храма Светог Саве. А, понекад, да једноставно одем у један мали ресторан у предграђу и да са падине посматрам светла ноћног Београда. Лепо ми је на главној градској пијаци где на тезгама леже читава брдашца румених паприка. Смирен сам у овом граду, а то ми је, будући да непрестано путујем послом по свету, веома важно.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.