Наш брат Флора Сендс

Флора Сендс, чланица британских медицинских мисија у Србији током Првог светског рата, једина је жена из западне Европе која је служила као војник у српској војсци и једина Британка која је у „великом рату” била у униформи и која је икада одликована Карађорђевом звездом са мачевима. О овој изузетној личности, и јединој жени која је током ратних дејстава успела да напредује до официрског чина, Британка Луиз Милер написала је биографску студију „Наш брат, живот капетана Флоре Сендс”, коју је објавила „Лагуна”, у преводу Ненада Дропулића. Луиз Милер у овој биографији приказује своју неустрашиву јунакињу почев од детињства у викторијанској Енглеској, преко доласка у Србију као добровољца Црвеног крста и каснијег ступања у војску, предавања која је држала када се прославила, брака са колегом официром, до боравка у гестаповском затвору током Другог светског рата и последњих година у Сафоку.

Дело Луиз Милер представљено је на територији Велике Британије у Београду, у резиденцији амбасадора Мајкла Девенпорта, који је, поред ауторке и историчара Слободана Марковића, дочарао лик Флоре Сендс.

– Изузетно храбра жена Флора Сендс, једина Британка међу четрдесет два милиона војника, за своју храброст одликована највишим војним почастима, јесте оно што повезује наше две државе. Мост међу нама је и књига Луиз Милер о њеном животу и херојском поглављу из наше заједничке прошлости, о којој се не зна довољно. Књига „Наш брат” поседује и ширу, друштвену, важност, због тога што показује еманципацију жена током Првог светског рата. Амбициозне жене у овом делу света уживале су више права, бавиле су се мушким занимањима, а то су ствари које су за Британке биле незамисливе – рекао је амбасадор Девенпорт. Он је значај овог дела повезао и са стогодишњицом Првог светског рата, која ће бити обележена следеће године. Такође, амбасадор Девенпорт напоменуо је да је за поштовање то што потомци оних рањеника из Крагујевца, Младеновца, Врања и других делова Србије, које су пазиле болничарке из Велике Британије и других делова Комонвелта, негују сећање на ове храбре и пожртвоване жене.

Луиз Милер је истакла да је живот Флоре Сендс био привлачна тема за десетогодишње проучавање и зато што је она, остајући да живи у Србији, постала важан део историје овог поднебља.

– Флора је била сведок успона и падова српске историје од 1914. године, када је са групом британских болничарки дошла да негује српске рањенике. Преживела је тифус, шпанску грозницу, рањавање, офанзиве и повлачења српске војске преко Албаније, али као да јој то није било довољно, као резервни официр Краљевине Југославије 1941. године пошла је у борбу против нациста. Флора Сендс, и остале учеснице савезничких лекарских мисија у Првом светском рату у Србији, стекле су оданост према Србији због слободе и права који су им били дати. Радиле су оно што им је било ускраћено у матичној земљи, било им је дозвољено да буду заиста храбре. И тако се Флора Сендс нашла у првим борбеним редовима уз мушкарце – истакла је Луиз Милер.

Историчар Слободан Марковић подсетио је на то да је прошле године обележено 175 година српско-британских дипломатских односа, односа који су свој најсјајнији период имали управо између 1914. и 1918. године. Према Марковићевим речима, књига Луиз Милер говори о части, врлини и борби за женска права, због тога што су се британске болничарке долазећи у Србију руководиле хришћанским моралом, идејом да имају мисију, да је жртвовање за добро другога њихов смисао живота. Завршетак свог излагања Слободан Марковић уобличио је у критичком тону:

– Флора Сендс прешла је Албанију са српским војницима, стекла је њихово поштовање и прихватили су је као пуноправног брата, она је за њих била оличење савезништва Велике Британије. Међутим, ова књига о њеном животу својеврсна је опомена српском друштву, склоном стварању лажних хероја. У то време се у српској војсци борила и Милунка Савић, која је била одликована Карађорђевом звездом зато што је сама заробила двадесет три бугарска војника. Србија јој се „одужила” тако што је у мирнодопско време радила као чистачица у банци.