U članku „Letnji odmor velikih ljudi”, objavljenom u dnevnom listu „Zvezda Sent Luisa” 1897, novinar piše da će to leto Nikola Tesla provesti igrajući bilijar, kojem se strasno predao za studentskih dana u Gracu.

Na crtežu kojim se ilustruje tekst on pažljivo posmatra dvojicu igrača, poljskog kompozitora i premijera Jana Paderevskog i operskog pevača iz iste zemlje Žana de Reškea (rođen kao Jan Mjećislav).

Američki predsednik Vilijam Makinli će se odmarati jašući konje, Tomas Alva Edison će čitati bezvredne romane, a bankar Džon Pirpont Morgan neće se udaljavati od Volstrita... U najkraćem veoma važne ličnosti toga vremena.

Nedavno su u Beogradu izronili nepoznati novinski isečci, brižljivo i pažljivo isečeni i odloženi, s mnoštvom islustracija i karikatura, na kojima je glavni junak naš genijalni i naučnik i slavni pronalazač. Kao da ih je nevidljiva ruka iznela (da li njegova?) na videlo uoči znamenite svetkovine, Sedme međunarodne izložbe karikatura „Zlatni osmeh” (u Muzeju nauke i tehnike SANU i u Muzeju Nikole Tesle), čiji je duhovni otac Jugoslav Vlahović, NIN-ov urednik i ilustrator.

Svojim (iz)umom (naizmenična struja) obasjao je vasceli zemni šar, poistovetivši – i u ovozemaljskom i u onostranom smislu – noć i dan. Dva prapočela stvaranja sveta.

Nije li se time zamerio bogovima?

Ljudima nije, jer svakojaka tehnološka čuda njegovim imenom krste. Američkim drumovima odskora jurcaju elektromobili-teslomobili, a proteklih dana su ga Amerikanci nazvali ocem mobilnog telefona.

Ali nije ostvario svoj najsvetiji zavet: prenos energije bez žica na veliko rastojanje (samo u prostoriji), uprkos gorljivoj žudnji i neprestanim obećanjima. Osporavaoci su mu se podsmevali govoreći da uzaludno pokušava da sklopi perpetuum mobile, nedosežni vrhunac ljudskog stvaranja iz vlastitog uma. (Iz)umevanja, kako se to lepo kaže na srpskom.

Nikolu Teslu smatraju jednim od „12 apostola elektrotehnike”, u čiju čast Međunarodno udruženje elektro i elektronskih inženjera (IEEE) odlikuje zlatnom kolajnom s njegovim imenom za najviša dostignuća. U godini obeležavanja veka i po od rođenja (1856–1943) uvršćen je među najveće umove novog doba, odmah iza Isaka Njutna i Alberta Ajnštajna, dvojice naučnih gorostasa koji su svojim genijalnim teorijama uokvirili današnju fiziku. A ispred Leonarda da Vinčija, Galilea Galileja, Stivena Hokinga, Johana Keplera i Čarlsa Darvina.

Retko koji istraživač je imao toliko nezaobilaznih otkrića i zadivljujućih uvida, slatke plodove su ubrali drugi. Najgorči ukus ostao mu je kada su nobelovskim počastima okitili Guljelma Markonija za izumevanje radija (prva radio-veza u svetu), iako ga je „genije iz Smiljana” deceniju ranije osmislio i iskušao (u to vreme Italijan je išao u srednju školu). Nepravda je ispravljena, ali nije u celosti: Vrhovni sud SAD presudio je 1943. da je on „otac radija”, a Nobelov komitet je ostao nem!

Ali ni tolike nepravde ne zasenjuju zasluge „čarobnjaka svetlosti”; što se više odmičemo od njegove smrti, sve češće ga srećemo. Bibliografske jedinice premašuju zbir od 2.000, a pretraživanje na „Guglu” prevazilazi dva i po miliona ishoda! Iz prepiske s viđenijim savremenicima saznajemo da je bio maštovit, obrazovan, upućen, pismen, tanan i učtiv.

Početkom 20. stoleća Nikola Tesla nije silazio s naslovnih stranica, novinari su ga saletali kudgod bi se pojavio. Na Svetskoj izložbi 1893. u Čikagu zasenio je sve učesnike.

Javno mnjenje ustalasao je člankom u časopisu „Senčjuri” 1900. godine, opisavši kako će izgledati budući živi automat: „Da li je taj automat od mesa i kostiju, ili od drveta i čelika, ne znači puno, pod uslovom da može da izvršava kao inteligentno biće sve ono što se od njega zahteva”.

Kada je napunio 75. godinu, ugledni nedeljnik „Tajm” odao mu je počast kakvu ukazuje najistaknutijim stvaraocima i poslenicima: portret na korici, kratak pregled života i razmatranje najnovijih traganja.

Džon Stjuart Mil je davno primetio da istoriju pišu pojedinci, a jedan od takvih je Nikola Tesla ili, kako ga Mark Sajfer u svojoj knjizi „Čarobnjak” krsti – „pronalazač (koji) je živeo u budućnosti”.

Možda vam se više sviđa kovanica Laze Kostića: izumetnik?

Stanko Stojiljković