Нећу се бавити реваншизмом

Владислав Шћепановић (1971), сликар, ванредни професор на Факултету примењених уметности у Београду пре недељу дана преузео је дужност в. д. директора Музеја савремене уметности у Београду (МСУБ). Као сликар Шћепановић је између осталог препознатљив по контроверзним портретимаБин Ладена, Звездана Јовановића, Радована Караџића, Садама Хусеина, Слободана Милошевића, Арканакоји изнад глава имају ореоле светаца.

Ни његов избор на место в.д. дирекотра МСУБ није прошао без контроверзи. Подсетимо, Управни одбор музеја састао се 23. априла и та седница је прекинута због жучне расправе током које ниједан од три пријављена кандидата (Бранислава Анђелковић Димитријевић, Слободан Каштаварац и Владислав Шћепановић) није добио већину гласова. Завршна седница, која је била планирана за 7. мај, отказана је због болести председника тог тела Михајла Петковића, па је граница од тридесет дана од дана расписивања конкурса, до када директор мора да буде изабран, пробијена. Тражена је потом и оставка председника Петковића. Ситуацију је пресекао Братислав Петковић, министар културе, и Владислава Шћепановића поставио је на место в. д. директора након неуспелог конкурса.

Како гледате на то што на садашњу позицију нисте изабрани на конкурсу већ сте именовани одлуком министра Петковића?

Ток конкурса не бих коментарисао јер сам био један од учесника: нисам био присутан и имам информације из друге руке. Очигледно су неки међусобни конфликти довели до његове пропасти. Верујем да је министар Петковић искористио своје законско право имајући у виду две ствари: да је цела прича дуго трајала и да сам у датом тренутку имао најбоље квалификације и програм. Сигурно је да су осамнаестогодишње искуство у пољу педагогије, докторат на тему теорије уметности и медија и уметничка пракса, поставка и организација изложби били моја најбоља препорука. Поред свега што је пратило конкурс, колектив ме је дочекао у пријатељској атмосфери и никакве проблеме у том смислу немам.

Када говорите о мотивима доласка у музеј, помињете изазов и жељу да ту институцију репозиционирате на уметничкој сцени, упркос дугогодишњим проблемима, посебно са зградом. Како ћете то постићи?

Нећу се бавити ни реваншизмом, ни деконструкцијом нечега што је већ постављено. Сагледаћу све што је добро и потрудићу се да постојећу структуру задржим и мотивишем свакога ко је овде запослен. Овогодишњи програм обогатићемо додатним изложбама у Салону музеја и нашем легату – ретроспективом дела Ђорђија Црнчевића, изложбом цртежа Симониде Рајчевић и поставком радова Николе Коље Божовића. Сматрам да мора више да се излаже, на пољу сликарства, графике и скулптуре, али и нових медија и нових форми.  Дигитализоваћемо документацију, унапредити сајт и отворити виртуелни музеј и поставке. У плану су и формирање двојезичног интернет радија и телевизије. Битно је искористити виртуелни простор колико год је то могуће кад смо већ физички лимитирани. Све ће ово, надам се, за који дан да усвоји и Управни одбор.

Колико ће ребаланс републичког буџета, којим је уместо 266,4 милиона динара музеју ове године припало 124, 6 милиона, отежати обнову зграде на Ушћу?

Министарство ће оформити радно тело које ће се позабавити тиме шта би тачно требало урадити када је зграда у питању. Посебна консултантска кућа урадиће процену и план и када се то заврши требало би да почну радови. За ту процену биће потребно око месец дана и зато апелујем на министарство да са тим што пре почне, јер ако закаснимо и у септембру не почнемо радове, може да се деси да нам и те паре пропадну, то јест да ни њих не искористимо. Уколико би све текло по плану зграда би могла да проради почетком 2015.

Када је набавка новца који недостаје у питању, најављујете и покретање донаторског сајта...

Покушаћемо да на тај начин потражимо солидарност осталих музеја савремене уметности у свету, да са њима направимо контакт како би нам помогли у сакупљању донација. Циљ нам је да анимирамо и нашу емиграцију, да их покренемо на акцију, као и наше богате суграђане. Не можемо се ослањати само на државу.

У свом ликовном изразу познати сте по политичком активизму и ходу по ивици. Били сте председник Српско-иранског пријатељства, служите се и фарсијем. У професури сте дуго. Колико ће за све то сада бити места?

Не много, скоро нимало. Са Иранцима већ извесно време нисам у причи. Афирмације на свим тим пољима било је и превише, сад је дошло време да учиним нешто конкретно за ширу заједницу. До сада сам доста урадио, балансирао између радикалног реализма и поп-арта, бавио се граничним темама, изложбе су ми биле и забрањиване. Што се тиче стварања – паузираћу. Како и у професури. Потпуно ћу се посветити музеју.

Милица Димитријевић