Vrlo dobar film. Rajko Grlić poletan i živahan, kao mladić. I nestašan, kakav samo može da bude „sredovečni lisac” sa nagomilanim životnim iskustvom. Sopstvenim ili tuđim – svejedno, važno je da je ono što se vidi u filmu „Neka ostane među nama” toliko intimno i autentično da mu se veruje na svaku reč i na svaki kadar.

Uz to, Grlić je ponovo na tragu svojih najuspešnijih filmova „Samo jednom se ljubi”, „Za sreću je potrebno troje”, i naročito – „U raljama života” („Štefica Cvek u raljama života”), čiji bi ovo nastavak komotno mogao biti. I to kakav!

Grlić je sa Antom Tomićem napisao gorko-slatku urbanu priču sa elementima blagonaklone satire o dva brata, njihovim sadašnjim i bivšim ženama, njihovim ljubavnicama i usputnim vezama, njihovoj deci – onoj postojećoj i onoj koja će se tek roditi. Sve je izmešano u tim dvostrukim i paralelnim vezama, motivisano neumornim ljudskim traganjem za ljubavlju i srećom, i svim onim što, nažalost, uglavnom postoji samo u romanima.

Grlić razgolićuje brak i bračne odnose, oslobađa ih moralnih stega i velikih ideja i slika preljubu kao sastavni deo svakodnevnog života i uobičajene životne tragikomedije. Radnja filma jeste smeštena u savremeni Zagreb, među takozvani viši-srednji sloj, ali Grlićev film ne insistira na socijalnoj ili klasnoj opredeljenosti. Ovde je u pogon i u prvi plan stavljena strast i požuda, koja nikada ne gasne i seksualni avanturizam (film i jeste o tome), kakav postoji i u manje urbanim sredinama. Zgodno je i to što Grlić pri tom poštuje i ravnopravnost polova – koliko su ovoj vrsti avanturizma skloni muški likovi toliko su i ženski, naravno, sa manjim ili većim uspehom. Da se ne lažemo – u životu i jeste tako. Tapiju na požudu nemaju samo muškarci.

Scene bračnog neverstva i strastvenih ljubavnih sudara eksplicitne su, erotske, vrhunski glumljene i snimljene (ogromni su doprinosi direktora fotografije Slobodana Trninića, ali i montažera Andrije Zafranovića), sa utiskom virenja kroz ključaonicu. Petoro glavnih likova i njihovi međusobni odnosi psihološki su veoma dobro razrađeni. Svako zašto ima svoje zato i to sa velikim pokrićem.

Nevernički galimatijas dovitljivo je sročen od onih sitnih, često providnih, svakodnevnih životnih laži i „preskakanja” istina, odlazaka na „službeni put” ili na pijacu po salatu... Glumački ansambl svemu tome daje antologijsku dozu uverljivosti.

Miki Manojlović kao dobrostojeći, sredovečni Nikola, ženskaroš od rođenja i po nasledstvu (u vreme „domovinskog rata” otišao je u SAD, a njegovu diskretnu grižu savesti novčano naplaćuju svi ostali likovi), koji se od nadolaska starosti i pritajene bolesti brani neverovatnim seksualnim entuzijazmom i „j...žljivim šarmom”, fenomenalan je – neodoljiv! Bojan Navojec, kao Nikolin mlađi i kod žena manje uspešan brat, pomalo zavidni Braco – siromašni profesor, stameni je lik koji trpi radnju i kroz početni zadaje i poslednji udarac, zatvarajući tako krug porodičnih prevara i laži. Ksenija Marinković kao Bracina supruga Marta (nekada Nikolina devojka), koja svoju erotsku pomamu projektuje na mlađe „pastuve” – izvrsna je, dok su se Daria Lorenci, kao Nikolina supruga Anamarija, i Nataša Dorčić, kao ljubavnica Latica sa kojom ima dete, toliko srodile sa svojim likovima da gledajući njih zaboravljate da gledate film.

Da li Grlićev film vređa dobar ukus puritanaca i brakovernika? Ma haj’te, molim vas, pokažite mi bar jednog (jednu) ko nije počinio preljubu bar u svojoj mašti! Ukoliko tvrdite suprotno, onda ste pravi licemer. Takvima je Grlić i posvetio svoj film. Da li on vređa žene? Gluposti, pa gledali ste valjda „Seks i grad”. Da li huli na Boga? Verovatno, ali to nije moj, a nije ni Grlićev teren. Time neka se bave oni koje sada hapse za zlostavljanje dece i bečkih dečaka u crkvama...

Grlićev film je pre svega posveta sredovečnim muškarcima i ženama, sa porukom da se ne otpisuju tako lako i kao takav imaće terapeutsko dejstvo na sve one koji bi na sebe da stave tačku pre vremena. Naravno, nije poželjno da u bioskopski mrak povedete sa sobom i malu decu, da se ne upetljate odgovarajući na pitanje „Šta to čika Miki radi onoj teti”?. Ukoliko je Rajko Grlić zaista ovakav „nevaljalac”, onda bih ga rado pozvala na pusto ostrvo. Tamo ne bi imao s kim da me prevari. A i sve bi ostalo među nama.