Пијаниста Небојша Максимовић први је доктор музичке уметности у нашој земљи. Модерни музичар са имиџом рок звезде докторирао је на Факултету музичке уметности у Београду, где и предаје, а сутра се публици представља на солистичком концерту у Коларчевој задужбини.

– Докторске студије уведене су на ФМУ 2007. године и стицајем околности ја сам их први завршио. Обрадио сам тему „Развој романтичарског виртуозног пијанизма” са посебним освртом на Владимира Хоровица, који је био последњи романтичарски виртуозни пијаниста. Иначе имам склоност ка том репертоару јер не доноси само пуку репродукцију, већ лични став, посебну енергију, бравурозност и интензитет. У данашње време такву индивидуалност негују пијаниста Аркадиј Володос, Најџел Кенеди на виолини, као и Погорелић. Та „струја” одговара мојој природи, што не значи да сам затворен за друге правце и савремене композиције – каже Небојша Максимовић, који ће свирати дела Баха, Шопена, Рахмањинова, и Хоровицеве обраде композиција Франца Листа.

Његов сутрашњи наступ само је први у серији бесплатних концерата, на којима ће се током наредних месеци у Коларчевој задужбини, Скупштини града и Кући краља Петра на Сењаку публици представити професори Факултета музичке уметности у Београду.

– Наша идеја је да концерте држе људи који обучавају нове генерације и да тако буду више присутни у медијима, што је један од начина популаризације класике, која није толико заступљена као неке друге врсте музике. После дужег времена имамо квалитетну понуду, пошто знамо да је у последњих двадесет година класика померена из главног тока због навале којечега другог. И зато је не може бити превише с обзиром на то колико је није било. Само нам треба дати исти простор као музичарима из других жанрова, и мислим да идеја има приличне шансе за успех – тврди Максимовић, и додаје да је задовољан динамиком својих наступа у Србији, имајући у виду да нема превише квалитетних концертних клавира.

Зид којим је изолована наша земња је пао па има све више прилика за концерте у иностранству, зато би пробој на друге сцене требало да буде једноставнији. Стављање на белу шенгенску листу, каже наш саговорник, музичарима је донело исте шансе као другима. Тако је Небојша до сада наступао у Грчкој, али и региону, Босни и Црној Гори. Магистрирао је у Риму, а мајсторске курсеве похађао код Лазара Бермана, Серђа Пертикаролија, Ђованија Умберта Батела и Нине Макарове.

– Први пут сам сео за клавир са две године и пре сам научио ноте него сва слова и латиницу. То ми је било занимљивије него да слажем лего коцке. Нижу музичку школу уписао сам са четири, а факултет са петнаест. Због вежбања нисам остао неостварен у неким другим сферама нити себи нешто ускратио. Свиђало ми се како освајам нове територије: прво сам свирао само на две октаве, па на три, па све редом.

Сада то чини пред стотинама људи…

– Није исто да ли је у публици сто или хиљаду посетилаца. Што више људи, то већи адреналин. Публика уме да ме „подигне” и преко граница мојих могућности, пошто желим да сви памте тај наступ, објашњава. Због тог феноменалног осећаја Максимовић свира у неколико хеви метал бендова и каже да такво искуство не може да се преприча.

– На „Бир фесту” сам наступао са групом „Дебела црна секси мама” из Швајцарске пред 300.000 људи. Та енергија је незаборавна!–каже.

Музика коју слуша утиче на имиџ који негује па тако некада црна, а сада разбарушена плава фризура је прво што људи уоче и због чега се, како каже, за њим често окрећу на улици. Он, ипак, тера свој фазон и поручује: Нисам долар да изгледам исто.

М. Сретеновић