Једног од највећих играча 20. века, и најславнијих уметника-дезертера, у домовини са којом се за живота „разишао” данас постхумно славе. У Санкт Петербургу, у велелепном дворцу Шереметјева, отворена је изложба „Рудолф Нурејев. Нити времена”. Једна величанствена балетска каријера овде је приказана на особен начин – изложбом 48 оригиналних костима у којима се Нурејев појављивао на сцени.

Та његова блистава „одела” за излазак на позорницу данас су лако похабана и излизана од дуге употребе, и неупотребе, али вредност сваког експоната на изложби креће се око 50.000 евра. То вам је цена историје: све те лепе „крпице” носио је Рудолф Нурејев (1938-1993) и у њима својом игром одушевљавао публику. Зато су оне на изложбу транспортоване у специјалним сандуцима да се не би оштетио садржај тих скупоцених пошиљки. А одакле су оне стизале? – Пре свега из Националног центра за позоришне костиме из Мулена (Француска), из Париске опере, санктпетербуршке Академије Ваганова, чији је један од многих славних ђака и он био, и од приватних власника.

У поменутој познатој руској школи игре, у Улици Роси, постоји и мали музеј са експонатима који подсећају на великане балета који су ту некад учили или друге подучавали. И слику младог Чајковског, који је ту неко време радио као корепетитор, потписник ових редова видео је у тим собама „славних успомена” ове чувене академије.

Било је то у време када су одбројавани последњи дани Совјетског Савеза, а у музеј Ваганове тада су „тихо” уводили лик свог некадашњег балетског „питомца” Р. Нурејева. Међутим, оног млађег играча-дезертера, Мише Баришњикова, тада још није било у тим музејским витринама. После оног чувеног бекства на Запад, на париском аеродрому 1961. године, Нурејев ће ступити на тле родне земље тек 1989 – да види мајку која је била на самрти, а уз дозволу председника Михаила Горбачова лично.

Део поставке изложбе "Рудолф Нурејев - Нити времена"

По некима најлепша „слика” са изложбе је „Црна соба”, реконструисана финална сцена из „Бајадере”, балета који је можда највише прославио Нурејева. Ту су, поред осталих, и његов живописни костим Краља мишева у „Крцку Орашчићу” и принца Зигфрида у„Лабудовом језеру”, балетима П. И. Чајковског.

„Нити времена”, у дворцу Шереметјев крај Фонтанке, једне од пет река на којима је подигнут Санкт Петербург, потрајаће до 12. септембра. Овај догађај у руским медијима насловљен је и овако: Балетски играч дезертер „одликован” на Фонтанки. Некад осуђиван, после слављен – историја је препуна тога. И често се сама себи наруга! Али, то већ није балетска прича.

М. Шеховић