Софија – Оно што је својевремено започето као тематски фестивал музичких филмова, одавно је прерасло у једну од важнијих филмских манифестација у југоисточној Европи и најзначајнији кинематографски догађај у Бугарској. Овогодишњи, 14. Софија фестивал је двадесетпетодневни филмски маратон (од 1. до 25. марта) са 100 играних, 30 документарних и више од 30 краткометражних филмова из целог света.

Осим бугарских филмова и аутора, најзаступљенији су – српски. Читава мала „армија” српских филмских делатника, борави ових дана у Софији, проводећи време у разговору са веома расположеном бугарском публиком, на предавањима и дискусијама и корисним сусретима са европским продуцентима, учесницима у све драгоценијем програму „Софијски сусрети” (Sofia Meeting), посвећеном развоју нових филмских пројеката са Балкана, у ишчекивању награда и копродуцентских аранжмана.

Најновији филм Горана Паскаљевића „Медени месец”, приказује се у програму „Филм данас – великани”, док се „Чекај ме ја сигурно нећу доћи” Мирослава Момчиловића такмичи за фестивалски Гран при, заједно са још 11 филмова из Аргентине, Бугарске, Канаде, Француске, Пољске, Румуније, Русије, Велике Британије и Уругваја (председник жирија је француски филмски маг Пјер-Енри Дело). Уз то, Момчиловић је заједно са продуцентом Недељком Деспотовићем, оставио и веома добар утисак на европске продуценте и челнике фондова представљајући и свој нови пројекат „Разводи”.

Филмови „Свети Георгије убива аждаху” Срђана Драгојевића и „Тамо и овде” Дарка Лунгулова, у конкуренцији су за награде у такмичарском програму „Балкански филм”. Са младом продуценткињом Снежаном Пенев, Лунгулов је у „Софијским сусретима” представио и пројекат „Споменик Мајкл Џексону” на којем интензивно ради.

Највише доброг расположења и осмеха на лицима европске продуцентске дружине, изазвала је презентација сценарија за филм „Последњи каскадер” Васје Станковића и Уроша Томића (продуцентска кућа „Кисело дете”), а најатрактивнији наступ свакако је имала многочлана екипа новог српског омнибус-филма „Октобар”.

Пред представницима европских продуцентских кућа и филмских фондова, предвођени својим ментором, редитељем и асистентом на ФДУ – Стефаном Арсенијевићем, појавила се седмочлана дружина са београдског Факултета драмских уметности, у саставу: Огњен Исаиловић, Дане Комљен, Огњен Главонић, Дамир Романов, Сенка Домановић, Милица Томовић и Иван Пецикоза. Сусрети овакве врсте њихово су ватрено крштење, прво искуство за које су, чини се, били сасвим спремни. Причајући о томе како револуција једе своју децу, али како су они „веома тешки за пробаву”, аутори омнибуса су представили идеју о настанку седам интимних прича о „демократској револуцији” у Србији 5. октобра 2000, бавећи се и личним рефлексијама на догађаје, као и одговорима на питања колико данашњица има везе са тада датим обећањима, да ли су се промене заиста десиле и у каквом друштву живимо данас...

Глумац и продуцент Горан Радаковић, представља се у Софији и као мањински копродуцент најуспешнијег бугарског филма свих времена – „Свет је велик а спасење вреба иза ћошка” Стефана Командарева (ушао је у селекцију страних филмова номинованих за Оскара), као један од глумаца у филму „Тамо и овде” Дарка Лунгулова и као продуцент филма „Кутија” Адријане Стојковић, који представља на „Софијским сусретима”.

Наш агилни и награђивани документариста – Борис Митић („Лепа Дијана”, „УМНИК – Титаник”), изазвао је сјајне реакције бугарске публике својим дугометражним документарним филмом „Довиђења, како сте?”, а присутним филмским ауторима одржао је и занимљиву мастер класу на тему „Шта научите после филмске школе”. Међу гостима 14. Софија фестивала је и аутор филма „Јесен у мојој улици” Милош Пушић и представници Филмског центра Србије.