Оливер Фрљић ради представу о Љубиши Ристићу

Док склапа коцкице око реализације представе о српском премијеру Александру Вучићу, непредвидиви редитељ Оливер Фрљић у фокус свог уметничког рада ставио је лик и дело свог колеге Љубише Ристића. Пробе представе са радним насловом „Комплекс Ристић” управо су почеле у Ријеци са хрватским и словеначким глумцима, а како сазнајемо, премијера би требало да буде изведена у оквиру овогодишњег 49. Битефа који ће бити одржан од 17. до 24. септембра. Председник жирија 49. Битефа биће, сазнајемо, глумица Мирјана Карановић.

– Идеју за рад на представи „Комплекс Ристић” ми је дала специфична Ристићева ситуација. У Хрватској је практично избрисан из позоришног сећања и пребива само у некритичкој љубави једног дела његових бивших сарадника или исто тако некритичној мржњи оних који му никада нису опростили ЈУЛ и све импликације тог политичког аранжмана, каже за „Политику” Оливер Фрљић и додаје:

– У Србији је, пак, Љубиша Ристић једина жртва једне врсте неформалне лустрације. Словеначки театар је, изгледа, понајвише успео у критичкој рецепцији онога што је Ристић радио: и у теоријском смислу, али и кроз праксу једне генерације редитеља на коју је утицао. Представа „Комплекс Ристић” ради се у копродукцији Словенског младинског гледалишча из Љубљане, Хрватског народног казалишта Ивана пл. Зајца из Ријеке, фестивала Битеф и македонског фестивала МОТ (Млад отворен театар). Она ће покушати да истражи штo се у међувремену догодило са естетским и идеолошким премисама на којима је настајао Ристићев театар, штo с идејом јединственог југословенског простора, те да ли је данас могућ КПГТ. Ристићев театар је незамислив ван контекста Југославије, па ми се чини неизбежним и питање је ли нестанком те државне заједнице нестао и Ристићев казалишни raison d'être (разлог постојања).

Иза српског и југословенског редитеља Љубише Ристића, познатог по контроверзним представама широм бивше земље, оснивача КПГТ (казалиште, позориште, гледалишче, театар) 1977. године и некадашњег председника ЈУЛ-а и једног од вођа студентског покрета у Београду је бурна каријера. А да је Ристић, иначе, потомак једне од најстаријих српских породица из Приштине, необична фигура позоришног, али и политичког миљеа потврдио је практично на почетку своје каријере, пре 44 године када је премијерно изведена његова дипломска представа „Буба у уху” која и данас, ево, живи са новим младим глумцима у Шећерани. Уследиле су представе „Ослобођење Скопља”, „Карамазови”, „Миса у а-молу”, „Тајна црне руке”, „Пијана новембарска ноћ 1918” …

Идеја копродуцената представе „Комплекс Ристић” јесте да је изведу у свим градовима у којима је Љубиша Ристић са својим КПГТ-ом оставио траг – од Љубљане, Скопља, Загреба, Београда, Суботице, oдносно освајао публику представама у којима је провокативно проговарао о Голом отоку, НОБ-у, Информбироу, Апису, Црној руци, стварању и разарању Југославије, атентатима, револуцијама…

Окачиће табле око врата са мојим именом

Не, нико ме није обавестио да се ради  представа „Комплекс Ристић”. О свему сам сазнао из друге руке. Раде се разне ствари на мој рачун, па и та представа. То је, вероватно, неки удружени злочиначки подухват. Нека раде шта год хоће, немам ја са том представом ништа. То је ствар њиховe уметничке слободе, да се искажу на сцени, рекао нам је јуче Љубиша Ристић кога смо замолили да прокоментарише нову представу Оливера Фрљића „Комплекс Ристић”, и додао:

– Па тај Фрљић окачи глумцима табле око врата на којима великим словима пише Љубиша Ристић и Нада Кокотовић и онда им да текст да десет минута читају имена убијених у Сребреници. Шта да вам ја кажем о томе? Сада хоће они да праве представу о мени? Ма немој. Ја радим, само што ћете то ви увек прећуткивати. Зашто им не падне на памет да сам ја редитељ који режира, да бих могао да зарадим нешто за живот режирајући. Међутим, не, њихово је да ја цркнем, да не постојим.