О глумици Натали Портман и њеном „Црном лабуду” написане су већ тоне новинских текстова, брује о њој електронски медији, а недавно освојени Оскар, те и син на путу, само су додали још мало гаса целој овој причи. О Бенжамину Милпјеу, њеној „дивној љубави”, која јој је „подарила најзначајнију улогу у животу” – како га је описала док се захваљивала разнима за најпрестижнију филмску награду коју је држала у руци – много се мање зна и прича. Па добро, ко је тај Бенжамин Милпје?

Онo што шира јавност зна: вереник и будући отац детета Натали Портман аутор је кореографије у „Црном лабуду”, а пред камерама је био и плесни партнер своје веренице и Миле Кунис, друге звезде филма редитеља Дарена Аронофског. Овај Француз првак је чувеног Њујорк сити балета, компаније која изводи и комаде са његовим кореографским потписом, као уосталом и велики, не само месни, ривал из најближег суседства на Менхетну – Америчко балетско позориште (ABT). Укратко, тај „човек из сенке” у ствари је један балетски момак и по. Нама занимљив и зато што нам се – а то ретки знају, или памте – пре две године представио као кореограф. На сцени новосадског СНП, његов мали плесни комад „Годинамакасније”, на музику Филипа Гласа и Ерика Сатија, одиграо је лично – Миша Баришњиков.

Неки су и Mилпјеа лично упознали, јер је и млади уметник скокнуо до Новог Сада. Тихо дошао и отишао, одрадио пробу и због других обавеза није остао на представи, прича нам Аја Јунг, заслужна за овај изузетан балетски спектакл, са Баришњиковим и, такође великом, Аном Лагуном на сцени. У програму насловљеном Три сола и дует један „соло” био је са потписом овог Француза из Њујорка. У њему („Годинама касније”) видимо Мишу у плесном надигравању са самим собом: оним из младих дана, али и са сопственом сенком на платну. У комаду са приметном дозом меланхолије Милпје је маштовито укомпоновао живу игру и ону на видео снимку. Чујемо још да је овај дискретни професионалац највише времена провео са људима из технике и, наравно, са својим добрим пријатељем Мишом, чији су дијалози често духовити и обојени енглеским двојице странаца – Француза и Руса. Порекло овог млађег Њујорчанина много се лакше препознаје.

Али, вратимо се „Црном лабуду”, где се иза позорнице дешавао један „љубавни филм”, и то стварни. Редитељ Аронофскидуго се припремао за свој велики пројекат и Натали Портман видео је идеалном за улогу Нине, само није био сигуран у њена балетска искуства из детињства. Предочио је то свом кореографу Милпјеу и замолио гада провери шта она зна и колико може. Знала је мало и била спремна да учи много, баш као и Мила Кунис. Готово годину дана трајале су припреме, радило се по пет сати дневно, да би глумице одглумиле балерине. Прегледани су и снимцинаступа чувених „лабудова” Алисије Алонсо и Наталије Макарове.Осим љубави која се родила, резултат је да Портманова плеше у десетак сцена, а само у оним најзахтевнијим њен „дублер” је изврсна Сара Лејн из АВТ. Из исте компаније је и Изабел Бојлстон, она Милпјеова бивша у овој љубавној причи која се дешавала иза леђа „Црног лабуда”.

А прича о Бенжамину Милпјеу почиње у родном Бордоу (1977). Он је растао и у Сенегалу, где је његов отац припремао атлетичаре за Олимпијаду. Прве лекције из игре добио је од своје мајке, бивше балерине, после учи на конзерваторијуму у Лиону и у школи њујоршког АВТ, победник је најпрестижнијег такмичења за младе у Лозани... Сјајан улог за будућу каријеру у којој су посебно значајна имена двојице познатих кореографа: Џерома Робинса који му је дао прве велике улоге и Питера Мартинса који му је дао храбрости и за први корак кореографски.

М. Шеховић