Браћа Џоел и Итан Коен, аутори филма „Нема земље за старце”, који ће после премијере на 36. Фесту у домаћим биоскопима бити приказиван од 6. марта, освојили су по три награде „Оскар” – у категоријама адаптирани сценарио, режија и као продуценти, за најбољи филм. Јубиларна 80. додела награда Америчке академије за филмску уметност и науку одржана у недељу увече у Кодак театру у Лос Анђелесу, протекла је у знаку браће Коен који су апсолутни победници.

За улогу плаћеног убице у драми „Нема земље за старце”, шпански глумац Хавијер Бардем освојио је „Оскара” за споредну мушку улогу.

Како су многи предвиђали, награда Америчке филмске академије за главну мушку улогу припала је Данијелу Деј-Луису за улогу нафтног тајкуна у драми „Биће крви” Пола Томаса Андерсона, којој је припала и награда за најбољу фотографију.

Највеће изненађење овогодишње доделе „Оскара” одиграло се у категорији за главну женску улога. Иако су многи прогнозирали да ће у овој категорији славити Џули Кристи за улогу особе оболеле од Алцхајмерове болести у драми „Away from Her”, позлаћена статуа је припала тридесет петогодишњој француској глумици Марион Котијар. Она је награђена за тумачење лика популарне шансоњерке Едит Пјаф у филму „Живот у ружичастом” Оливијеа Даана, драми о њеном животу, делу и незаборавном гласу. После Софије Лорен, Роберта де Нира, Роберта Бенињија и Бенисија дел Тора, Марион Котијар је пети уметник који је „Оскара” освојио за улогу која није на енглеском језику.

Још две даме су славиле у недељу током ноћи: Тилда Свинтон је освојила „Оскара” за споредну женску улогу у драми „Мајкл Клејтон”, док је награда за оригинални сценарио припала Дијабли Коди за филм „Џуно”, тинејџерску комедију о проблемима заљубљивања, сазревања и непланиране трудноће, која се већ приказује у нашим биоскопима.

Иако су фаворити за „Оскара” за најбољи страни филм били пољски „Катин” Анджеја Вајде, руски „12” Никите Михалкова и казахстански „Монгол” Сергеја Бодрова, награда Америчке филмске академије припала је аустријском филму „Фалсификатори” Стефана Рузовицког. Први „Оскар” за аустријску кинематографију додељен је драми заснованој на истинитој причи о једној од највећих операција фалсификовања новца коју су нацисти организовали 1936. године.

Најбоља сценографија је у филму „Свини Тод: Паклени берберин из улице Флинт”, најбољи костими дизајнирани су за потребе историјске драме „Елизабета: Златно доба”, „Оскар” за најбољу шминку припао је филму „Живот у ружичастом”, док је акциони трилер „Борнов ултиматум” награђен у категоријама: монтажа, звук и монтажа звука. Најбољи специјални ефекти дизајнирани су у првом делу трилогије „Златни компас”, „Оскар” за оригиналну музику припао је композитору Дарију Маријанелију за драму „Покајање”, док је за најбољу песму награђена „Falling Slowly”, компонована за филм „Once”.

У категорији најбољи анимирани филм награђена је Дизнијева „Мућкалица”, док је међу документарним филмовима тријумфовало дело „Taxi to the Dark Side”Алекса Гибнеја.