Књижара на „Платоу”, у згради Филозофског факултета у Београду, прошириће се и на доњи ниво, а нови простор биће отворен у априлу. Из садашње књижаре директно ће се силазити у нову књижару чији ће назив бити „Плато илегала”, како сазнаје „Политика”. Површина те књижаре биће иста као и површина постојеће, и у њој ће бити заступљена комплетна домаћа издавачка продукција, као и стране књиге. У књижари „Илегала” постојаће и клупски део, мобилна бина са гледалиштем, где ће се одржавати различити програми, од књижевних вечери, трибина, пројекција филмова, музичких наступа, до универзитетских предавања, изложби... Како још за „Политику” кажу у „Платоу”, будући да ће се нова књижара налазити у сутерену Филозофског факултета, њен назив и концепт биће одређени тако да окупе око себе младе људе „као и све слободоумне духове који имају снагу да мењају друштво”.

За наше услове необична је и вест да ће се Ланац Plato Books књижара проширити науштрб фирме која се бавила продајом техничке робе (до сада је било углавном обрнуто), и то у Суботици. Наиме, ова књижара прошириће се ускоро и на суседни простор, који је остао упражњен услед гашења поменуте фирме.

Пример успешног књижарског ланца „у цвату” је и ланац књижара „Делфи”, чија је највећа „продавница књига” у београдском Студентском културном центру, где се такође продају књиге свих издавача.

Ипак, други велики књижарски ланац – ИПС-ов „Мамут”, не послује нарочито успешно, и због дуговања издавачима његова понуда књига ипак је нешто оскуднија, мање разноврсна. Дејан Пантовић, директор ИПС-а разлоге за лоше стање у књижарству, које је назвао „браншом у кризи”, налази и у опадању куповне моћи, у мањој понуди издавача, као и у сталној нелојалној конкуренцији уличних и других божићно-ускршњих сајмова (на којима се појављују продавци који не трпе никакaв ризик, а купе тржишни удео).  

– Неколико књижара затворили смо и у бољим временима због нерентабилности; затворене су „Мамутове” књижаре у тржним центрима „Веро” и „Родић”, као и она у сутерену Беоизлога, каже за „Политику” Дејан Пантовић. Када је реч о оптужбама које му ових дана упућују штрајкачи из „Просвете”, чији је купац управо „ИПС Медија II”, а у вези са тим што продаје део „Просветине” имовине како би измирио дуговања, Пантовић објашњава да је такав потез неопходан због умањења дугова начињених пре приватизације ове издавачке куће.

Када говоримо о нестанку великих књижара (Нолитове „Павле Бихали”, Југословенска књига, Бигз…), као и гашењу некада великих издавача („Рада”, „Бигза”, „Нолита”…) можда и нисмо свесни тога у коликој мери треба да говоримо о нестанку издања која су у неким приватизацијским трвењима дословно бачена, пропала.

О узроцима нестајања књижара и књига разговарамо са Александром Дракулићем, председником Групације за књижарство, при Привредној комори Србије. Као први од разлога за лош положај књижара Дракулић наводи попусте на цену књига оних издавача који имају сопствене књижаре (док се њихове књиге у другима продају по вишој цени), а затим и бескрајни сајмови књига.

– Књига није сезонски производ, у нормалним условима књига се купује преко целе године. Са друге стране, велики део становника књигу види само преко телевизије. Код нас се мање говори о начину на који ће књига доћи до купца. Ако читалац у свом граду има књижару, онда је њена понуда опет својеврсни проблем, каже Дракулић, наводећи сасвим супротан пример популаризације књиге у Словенији, чије Министарство културе има годишње издвојено пола милиона евра да плаћа културне догађаје у организацији одређених књижара.

Као један од начина фер пословања за књижаре Дракулић истиче поштовање Закона о јединственој цени књиге. Ипак, како каже, недавно је у Привредној комори Србије одржан састанак групација за издаваштво и књижарство, на којем су издавачи одбили Предлог закона о јединственој цени књиге. Овај предлог поднели су управо књижари.  – Дакле, издавачи не желе да се књиге, које се објављују свуда у Србији, продају по истој цени. Држава чак не мора ништа да инвестира у књижарство, довољно је само да примењује законе. То би већ помогло књижарама да се нормално баве својим послом, закључује наш саговорник.

Марина Вулићевић