Паскаљевић: Кривци су тајкуни и оф-шор компаније

Нацрт закона о кинематографији прошле недеље доживео је преко страница „Политике” нову јавну расправу, која се водила око чланова закона који тичу расподеле новца из буџета за филмове. Горица Мојовић, члан скупштинског Одбора за културу, говорила је да би тим законом филмски уметници дошли у привилеговану позицију у односу на друге јер би 0,1 одсто државног буџета одлазило за филмске пројекте. С друге стране, Горан Марковић и Горан Паскаљевић, режисери, који су учествовали у стварању закона, тврдили су да је филмска уметност најзапостављенија грана уметности, бар што се тиче државних пара које се одвајају за филм. Као и да вишак новца у каси Министарства културе не може да буде штетан, него само користан.

С Горицом Мојовић и Гораном Паскаљевићем разговарали смо новцу који недостаје и могућностима да свака грана уметности буде праведно подржана државним новцем.

Мојовић: Говорила сам о члановима закона који се односе на финансирање. У тексту Горана Марковића (у „Политици” од 3. јуна), он тврди да имам анимозитет према филму. То ме погађа. Не постоји филм који је у Србији снимљен последњих година а да ја нисам помогла у томе. Закону сам пришла као народни посланик, морам да сагледам целу слику.

Политика: Како би у новом закону изгледала предност филмских уметника у односу на друге гране уметности?

Мојовић: Свака културна делатност мора да се бори да буде што више пара, па и филмски радници. Али, они морају да знају како стоје ствари у осталим областима.

Политика: Прецизирајте шта је 0,1 одсто, да не би било забуне.

Мојовић: Ево, укупан буџет Србије је 665 милијарди динара. А тих 0,1 одсто, 665 милиона, када се све сабере према новом закону, ишло би на филм. Те паре би биле, јасно, пребачене у Министарство културе. Оне би биле на позицији буџета за пројекте и програме. На том месту ове године има 1,3 милијарде, за филм би било тих 665 милиона, а за друго шта остане. Сада постоји опасност да у августу или септембру опет радимо ребаланс и смањујемо паре. Нема шансе да увећамо буџет за културу.

Политика: Шта ви мислите о томе?

Паскаљевић: Мики Манојловић, Горан Марковић и ја смо радили на закону, уз групу правника која нам је пружала помоћ. Ишчитали смо све европске законе, посебно смо се бавили француским законом, који је најбољи на свету. Филмски аутори нису повлашћени, него су најугроженији у култури. У кризи смо, нема пара од спонзора. Кроз закон хоћемо да увећамо средства. Идеја није била да се узима другима, него да се кроз закон ванбуџетским средствима напуни фонд за кинематографију, уз један одсто од Лутрије Србије и један одсто од реклама на телевизији. Та ванбуџетска средства су одбијена.

Политика: Тај члан закона је у међувремену избачен?

Паскаљевић: Да. Горица помиње програме. Ако се за позоришно и сценско стваралаштво потроши 1,7 милијарди, а за кинематографију пет пута мање, о чему причамо? Даје се за плате, грејање, технику... Када би мени неко платио глумце, техничаре, лабораторију, био бих повлашћен. Ми се третирамо као приватници. Исти глумац, који има плату у Народном позоришту, кад дође код мене да глуми у филму, тражи хиљаду евра дневно. Покушавамо да поправимо ситуацију у кинематографији. У чему је проблем да све телевизије, од свих реклама, дају не један, него пет одсто? Као у Француској.

Политика: Зашто је одбачен предлог да се убира новац од реклама и лутрије?

Паскаљевић: Зато што постоје господари рекламног простора у Србији којима то не одговара.

Мојовић: Горан каже да смо земља у кризи, да нема пара од спонзора. Истина је да смо земља у кризи. Не бих рекла да је филм најугроженији, него културна баштина.

Паскаљевић: И филмско стваралаштво је културна баштина.

Мојовић: Ми нисмо заштитили своју. Држава је основала институције у култури и обавезна је да обезбеђује новац за трошкове. А свуда у свету су филм и издаваштво културна индустрија.

Паскаљевић: То није тачно.

Мојовић: И свуда највећи део свог прихода остварују на тржишту.

Паскаљевић: Није тачно да је филм индустрија. Он се тако третира само у Америци. Европа је успела да изузме филм из тога. Ви не можете да очувате своју аутентичност у условима тржишта и с конкурентом какав је Холивуд. Европа штити своју културу и зато издваја много за филм.

Мојовић: Када немате много пара, онда се постављају приоритети. Ту ћемо се сложити. А то је културна баштина.

Паскаљевић: Председник Тадић је рекао да ће се проблем плаћања пореза решавати. Сва зарада иде у оф-шор фирме. У Француској, да бих као копродуцент радио „Буре барута”, морао сам да оснујем француску фирму јер ми нису дозволили да радим преко оф-шор компаније. И платио сам порез. То је уређена земља. Наши тајкуни су богати чак и за европске услове, а народ у беди.

Мојовић: Законом о кинематографији нећемо вратити паре од тајкуна. То се ради другим мерама и ту се слажем. Да се вратимо на те рекламе.

Политика: Зашто је то избачено из Нацрта закона?

Мојовић: Није сасвим, остао је новац од претплате на РТС.

Паскаљевић: То је увек и било.

Мојовић: Није проблем да се узму паре од реклама, али и телевизије имају своје проблеме. Позовите Б92 и питајте их да ли би прихватили да им се узме део од реклама. И они треба да преживе.

Паскаљевић: Не би се узимало од њих, него од оних који плаћају рекламе. То су углавном они исти који избегавају порез.

Мојовић: Да се вратимо на Народно позориште. Горан је помињао плате. Шта би био пандан Народном позоришту у случају филма? Да Србија оснује велику продукцијску кућу и да филмски радници раде за плату од 250 до 600 евра? Кажеш да се продуценти муче да сниме филм? Ћирилов покушава да нађе 70.000 евра да би затворио финансијску конструкцију за Битеф. Он не одустаје, разуме ситуацију.  Затим, Србија има најмлађег академика, Исидору Жебељан, композиторку. Претходних месеци покушавамо да нађемо 8.000 евра да сними диск с Лондонским оркестром. Њена музика се изводи у више десетина земаља. Овде има проблема, али не одустаје.

Паскаљевић: Ни ја никада нисам одустао, зато сам и снимио 15 играних филмова. Исидора Жебељан је друга прича. Ко компонује музику, слика или пише књигу може да створи дело и без много пара. Кад је филм у питању, новац је предуслов да можемо да произведемо дело. Некада је РТС имао јак документарни програм и драмски програм, који данас не постоје. Млади редитељи су тада добијали могућност да раде документарне филмове. Сада имамо велики број младих људи који немају посао. А, имали смо прошлих година много успеха на међународној сцени с нашим филмовима. Марковић, Перишић, мој син Владимир… Ја сам обишао цео свет и пласирао свој филм у Француској, Америци, Италији, Шпанији, Немачкој, Швајцарској. У Србији га је, истина, видео мали број људи.

Мојовић: Е, о томе се ради.

Паскаљевић: Зато што не раде биоскопи, зато што пирати одмах излазе на улицу. Уосталом, једно уметничко дело се не цени по томе колико га је људи видело. Хајде да снимимо „Фарму”, да је пустимо по биоскопима, имаће највећи број гледалаца. Могу такав филм да направим, али стидим се то и да помислим, а не да урадим. И Румунија је врло сиромашна земља, али одваја 10 милиона евра за филм. Албанија има више по филму него ми.

Мојовић: Шта ми као земља можемо да покажемо свету? Ми смо имали успехе у свету с филмовима Горана Паскаљевића, Марковића, Кустурице. Али, у јавности не говоримо о другим успесима наше културе, па нам се некако чини да нам само филм доноси добре резултате. То није тачно. Ту су Исидора Жебељан и Биљана Србљановић, Милена Марковић, Душан Ковачевић, Љуба Симовић.

Политика: Јасно, али говоримо о закону о кинематографији.

Мојовић: Ја говорим о култури. Што се филма тиче, потребно је да подстакнемо дистрибуцију и приказивање. Тиме се нико не бави.У оквиру пројекта Министарства културе „Србија у Србији” треба опремити дворане, купити неку технику. Лако је одвести Народно позориште да гостује у Прoкупљу. Уметници добију хонораре, врате се у Београд, а шта остаје Прокупљу? У целини, закон о кинематографији је одлично постављен. Шта је изазвало расправе? Паре.

Паскаљевић: Ми нисмо желели да узмемо другима, него да увећамо новац за културу. Ако се не увећају средства и ако се из тог закона избришу чланови који се тога тичу, тај закон пада. Нећу да стојим иза таквог закона. То је као кад имате згодног момка, спремате га за свадбу, обучете му лепо одело и пре него што оде по младу – ви га кастрирате. Уколико се не изнађе могућност да филм добије нека увећана средства, ван буџета и из буџета, бојим се да је српска кинематографија пред самогашењем.

Мојовић: Горане, у свим областима је тако. Неком треба 800, неком 8.000, неком осам милиона. То јесте проблем.

Паскаљевић: Али, осам милиона за голи опстанак. Хајде да будемо конструктивнији.

Мојовић: Основни циљ је да се обезбеде средства из различитих извора, да се слију у фонд при Филмском центру Србије и да се на крају године не враћају у буџет.

Политика: Шта је са чланом закона који министру културе даје дискреционо право да одреди 25 одсто од укупног буџета Министарства културе за филм за који процени да то заслужује?

Мојовић: То може да остане, али под одређеним условима и критеријумима.

Паскаљевић: Дискреционо право министра постоји и у Закону о култури.

Политика: По будућем закону ће бити и два конкурса годишње, за снимање филмова?

Паскаљевић: То смо тако предвидели, министар је лимитиран на 25 одсто, с тим да тих 25 одсто иде на зрео дебитантски филм и за филмове од изузетног значаја. Мислим да то није проблем.

Мојовић: У реду, али пре него што се донесе одлука да се некоме да 25 одсто пара дискреционо, морају да се знају критеријуми.

Паскаљевић: Апсолутно. Али, ни осталих 75 одсто не може да се дели без јасних критеријума.

Мојовић: Сасвим је легитимно да се свако бори за своју област. Појавиће се и други закони, свако ће тражити финансијску сигурност, што је у овим околностима тешко. И моја је идеја да нађемо ово о чему Горан прича, те додатне паре за филм. Мислим да смо на трагу једне добре идеје, али Горан ме је упозорио да не излазим с том идејом, пре него што проверимо.

Политика: Како узети више пара од телевизије?

Мојовић: Да, али не од накнадних пара, него од већ постојећих.  Кад се све сабере, биће то пристојна сума од пет, шест милиона евра за филм. А када цела земља буде јача и када похватамо те оф-шор компаније...

Паскаљевић: ...И тајкуне...

Мојовић: И тајкуне, онда ће бити већи и номинални, а не само процентуални износ.

Паскаљевић: И док све то сачекамо, оде кинематографија у пропаст. Ја сам пропутовао милионе километара ове године, бранећи свој нови филм, који ће имати на крају неколико милиона гледалаца, што је важно за културну слику Србије ван Србије.  

Мојовић: Али од тога што твој филм има гледаоце у свету, не пуни се каса филма у Србији. И даље остајем при тврдњи да, када је кинематографија у питању, треба да обезбедимо услове за дистрибуцију и приказивање.

Политика: Горице, питање: да ли бисте волели да видите Светозара Цветковића на месту директора Филмског центра Србије?

Мојовић: Апсолутно. Он је кандидат Демократске странке за директора Филмског центра. То није тајна. Ми смо на нивоу коалиције, када је формирана нова влада, направили договор ко ће кога да предложи. Као што се Горан ангажовао око активности Г17, а није члан те странке, тако ни Цветковић није члан Демократске странке, али га је она предложила за директора Филмског центра.

Паскаљевић: Што се мене тиче, ангажовао сам се пошто верујем у идеју регионализације, а не да бих сутра освојио било какву позицију у власти.

СтанкоСтаменковић