Песма је молитва

У „Српској књижевној задрузи” представљена је нова песничка књига Ђорђа Николића „Ви нисте од овога света”, која је објављена у библиотеци „Атлас”. О књизи су говорили Мирослав Егерћ, Желидраг Никчевић, Драган Лакићевић и аутор, а стихове је казивао Срба Милин. Ђорђе Николић (1949), аутор је десетак збирки песама. Почетком седамдесетих година одселио се у Америку. Живи у Чикагу.

Животни пут песника Ђорђа Николића, истиче професор Мирослав Егерић, као да пресликава класичан избор и пут наших одважних предака, који су током 19. и 20. века одлазили у Америку, као што су пре њих њихови преци, из Херцеговине и Црне Горе, долазили у Шумадију и крчили шуме, дижући на новом простору куће и заснивајући свој нови живот. Ђорђе Николић, који живи у многољудном Чикагу, одважио се и сам по угледу на претке, данас објављује књигу за књигом поезије, сабирајући плодове оног што је на време искуством и руком засејано. Књига „Ви нисте од овог света”, наглашава Егерић, покушај је обнове српске родољубиве и религиозне лирике. Она оснажује искреност и духовност коју овај песник сматра, не само степеном развоја наше литературе, него и обнове њених понешто заборављених, а раније виталних токова.

Код Ђорђа Николића, у његовој тихој лирици, примећује Желидраг Никчевић, песма је молитва која се уздиже према небу, тражећи и дајући уточиште. Николићево песничко дело је у извесном смислу потрага за светлошћу, а истовремено и потрага за првобитним језиком – „оним који је претходио граматици”. Код њега песништво има позитивну, не само смерну, покајничку, него и националну, саборну, искупитељску улогу.

Лирски идентитет Ђорђа Николића, каже Драган Лакићевић, има неколико нивоа: лични, породични, завичајни, национални, религиозни. Синтези тих слојева тежила је његова поезија још од раних књига – песама и поема, од огледања у хаикуу и десетерцу – до сонета и до форме наративне поеме и до обрасца црквеног песништва које подсећа на молитве, службе, каноне...

Регистар обележја ове поезије јесте и низ знамења: слике, портрети, призори – завичај који је родио песника и његову сензибилност. Тај завичај је у Николићевој поезији више духовност и историја, него пејзаж и географија. Завичај је Шумадија, земља Србија, а Србију и Шумадију чине преци и предање, храмови и вера, општа и појединачна судбина. Те елементе узима у своје песничке слике и симболе Ђорђе Николић. Он их одређује по именима, датумима, географским подацима, али их не издваја из универзалне шумадијске и српске егзистенције – саткане од завета и страдања, и вере која све то обухвата. У вери је цео човеков пут и смисао, пре свега љубав која интонира укупни лирски родослов Ђорђа Николића.

Књига „Ви нисте од овог света”, објашњава аутор, његова је ходочасна књига, којом враћа отаџбински дуг роду, језику и вери. С далеких мора, равница, врхова и пропланака, где су писане, ове песме стижу у тиху луку језика на којем су написане, одевене у најлепше писмо – ћирилицу.

З. Р.