Писма Хитлеру и трули компромиси

Издавачка кућа „Албатрос плус” представила је јуче у Римској дворани Библиотеке града Београда нека од својих најзначајнијих издања, која одликује разноликост у приступу књижевно-уметничким темама, као и области друштвених и хуманистичких наука. Међу књигама „Албатроса плус” које посебно привлаче пажњу је и дело француске списатељице и психоаналитичарке Катрин Клеман „Мартин и Хана” о педесетогодишњем љубавном троуглу Хајдегера, Хане Арент и Хајдегерове супруге Елфриде, као и „Љубавна писма Адолфу Хитлеру” Хелмута Улсхефера, књига од 43 писма која су обичне, често неуке, немачке жене упућивале фиреру у намери да са њим буду интимне.

Из едиције „Посебна издања” уредник Слободан Дивјак издвојио је књигу канадског теоретичара Чарлса Тејлора „Доба секуларизације”, која се укључује у велику светску дебату о формирању колективног и индивидуалног идентитета, и дело Авишаи Маргалита „Компромис и трули компромиси”.

– У наше време религија је приватна ствар, док је у ранијим епохама на вери у Бога почивала легитимност политичких установа. У модерној ери тај облик легитимности ишчезава утолико што институције легитимност заснивају на народној вољи. Док излаже своје виђење главних процеса секуларизације Тејлор води креативни критички дијалог са досадашњим теоријама о овом феномену. Авишаи Маргалит у свом делу поставља јасне границе између морално прихватљивих и пожељних компромиса и оних који то нису у сфери политичког живота, а његова књига актуелна је и због компромиса пред који је стављена наша држава у случају Косова и Метохије – рекао је Дивјак.

Уредник Младен Весковић затим је говорио о реномираној едицији „Албатрос”, која представља равнотежу жанровских разноликости, као и баланс између традиционалних и модерних приступа књижевној уметности. Између осталих, Весковић је указао на књигу прича Саше Стојановића „Тачка топљења”, коју сачињавају сабране ауторове награђене приче објављиване на ширем подручју бивше Југославије. Потом, на збирку есеја угледног пољског аутора Александера Фјута „Ни Запад ни Исток”, која уобличава портрет средњоевропског писца у нашем времену, анализирајући поетике Виткјевича, Гомбровича, Чеслава Милоша, Бруна Шулца, Кундере, Бродског, Киша. Весковић је издвојио и особени приповедни глас Срђана Воларевића, који се после две деценије читаоцу обраћа романом „Кратка повест једног гађења”, као и нови роман Дејана Симоновића „Приказа” о неоствареним стремљењима и немогућем бекству.

М.В.