„Почетница за неписмене” Дубравке Угрешић

Гошћа из Амстердама, књижевница Дубравка Угрешић ових дана борави у Београду поводом своје прве изложбе колажа „Почетница за неписмене”, у галерији Графичког колектива, као и књиге есеја „Напад на минибар”, у издању „Фабрике књига”.

Овом изложбом, ауторка проблематизује буквар, не само као темељ писмености и основни педагошки модел већ и као средство интегрисања у владајући идеолошки систем и културни миље, а као тематски оквир послужила јој је „Почетница за неписмене”, штампана 1946. у Загребу. Овим колажима претходио је и есеј „Почетница”, из 1991. године, из књиге „Култура лажи”, у којем уметница пореди букваре с краја 19. века, из средине и краја 20. века.

Књига, пак, „Напад на минибар” збирка је текстова насталих у последње три године, који су били објављивани у пољским новинама „Gazeta Wyborcza”, у енглеском „The Drawbridgeu”, у швајцарском NZZ-у, у београдској „Речи”, као и на сајту Пешчаника. Поред уводног текста о верском гену који је изражен у свакоме, ту су и најразличитији текстови, политички, о нашим крајевима, као о и Западној Европи, затим о посети Голом отоку, о томе како се постаје „вештица”, о домовини, о Радовану Караџићу, о караоке култури…

На конференцији за новинаре која је јуче уприличена у Народној библиотеци, говорио је и историчар уметности Бранислав Димитријевић, указујући најпре не само на односе слика и речи (сви су писмени, а нико не чита, влада визуелна неписменост, а окружени смо сликама), већ и на њихову личну и интимну димензију. Ауторка је затим изјавила:

– Не схватам себе као визуелног уметника, тај визуелни израз кореспондира са давним текстом „Почетница”, насталим у време распада Југославије, као и са новим „Караоке култура”, у којем дефинишем феномен дигиталног. Када сам 1991. године листала буквар из 1957, управо из дечје перспективе указала ми се метафора рата и распада, као и раздвајање које ће уследити – развод језика, ћирилице и латинице, засебни буквари. Есеј „Караоке култура” говори о крају Гутенбергове галаксије, и уласку у нову, дигиталну културу, у којој се књига преселила на Интернет. Оно што сада доминира милиони су фанова, аматера који пишу, певају, цртају. Тако да се остварује она мисао комунизма да ће сви стварати. Моја је теза да је комунизам умро, а да су аматери победили – рекла је Угрешићева.

Одговарајући на питања новинара, Дубравка Угрешић је културни простор бивше Југославије окарактерисала као хаотичан, у великој мери сломљен провинцијализмом, али и динамичан. Медије на овом простору назвала је „страшнима”, са много нечитљивих новинских текстова и порнографских садржаја.

М. В.