У наредних двадесетак дана, почев од вечерас у 19 сати, у Музеју примењене уметности трајаће празник керамике. Изложба „У свету керамике” јесте приказ најрепрезентативнијих примерака овог вида уметности из драгоцене збирке Народног музеја у Аранђеловцу, насталих током претходне три и по деценије на Међународном симпозијуму у оквиру мултимедијалне манифестације „Мермер и звуци”, која се сваке године одржава у овом граду.

Како истиче Биљана Вукотић, виши кустос МПУ и историчар уметности, концепција поставке, која броји 75 дела домаћих и страних аутора и има ретроспективни карактер, указује на велики помак који се збио у домену керамике у периоду од првог симпозијума 1974. године до данас. Реч је о напретку креативних и технолошких могућности и новим ликовним решењима – производима разнородне уметничке имагинације.

– Дела су настајала током једномесечног боравка уметника у Аранђеловцу. Неке радове односили су аутори када су одлазили из Србије, неки су остајали у збирци манифестације а неки су примани у музеје, као што су то примерци на овој изложби. Овим путем из света су у Србију долазиле многе нове тенденције, које су касније утицале на рад наших керамичара. Тако је технику каменине 1974. године донела Паула Каасинен Стајевић (Финска), Марина Сујетова Костић (Русија) упознала је наше уметнике исте те године са радом у порцелану, док је Делиа Првачки (Румунија), радећи у порцеланским низовима, донела термин „инсталација” у наш простор – каже Вукотићева.

Дела све три поменуте уметнице налазе се на изложби, заједно са бројним другим ауторима, међу којима су и млади ствараоци, као што су Лариса Ацков, Немања Николић, Љубица Јоцић, Валентина Савић и Биљана Миленовић.

Колекција показује како се интересовање уметника постепено померало од ситне употребне керамике, преко тражења инспирација у народној керамици до освајања савремених ликовних израза, уз присуство свих керамичких техника.

– Музеј у Аранђеловцу поседује преко 600 експоната од 258 уметника а сада у Београду представљена су најупечатљивија дела чији су аутори својим естетским интерпретацијама оставили неизбрисив траг у времену у којем су радили. Општа је оцена да је српска и југословенска уметност керамике у периоду осме и девете деценије прошлог века била значајан део светске уметничке сцене – додаје Тања Вићентић, аутор поставке и историчар уметности.

Радови створени на симпозијуму сведоче да је боравак уметника на овој смотри представљао прави преокрет у њиховом опусу, за шта, како истиче Биљана Вукотић, можемо да захвалимо и Ивану Табаковићу, једном од иницијатора овог сусрета, професору, сликару и керамичару. Заједно са колегама ангажованим на том пројекту, он је у учесницима манифестације годинама откривао нову снагу, нове потенцијале, будио нове визије.

После премијере у Београду ова поставка сели се у још неке градове Србије.